- 04. 2021.
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић присуствовала је 30. седници Одбора за уставна питања и законодавство Народне скупштине, на којој је данас усвојен Предлог за промену Устава Републике Србије, који је поднела Влада. Министарка правде данас јавности представила предлоге уставних амандмана
Тиме је и формално почела процедура за промену највишег правног акта у држави.
Одлука је уследила након што је утврђено да је Предлог за промену Устава поднет од стране овлашћеног предлагача и у прописаној форми, и пошто су представници Владе представили разлоге за измену Устава и текст амандмана које је израдило Министарство правде, као полазну основу за измене.
Одбор у наредном кораку овај предлог упућује посланицима који треба да га усвоје двотрећинском већином, а потом треба да уследе јавна слушања и јавне расправе.
Министарка правде данас јавности представила предлоге уставних амандмана
Министарка правде у Влади Републике Србије Маја Поповић представила је данас најважнија решења у амандманима на Устав Србије које је припремило ово министарство после прибављања мишљења Венецијанске комисије, а који чине саставни део Предлога за промену Устава, који је поднела Влада.
Поповић је објаснила да Врховни касациони суд, према предлогу амандмана, мења назив у некадашњи назив – Врховни суд Србије и представља највиши суд у земљи, који ће бити задужен да обезбеди једнаку примену права свих судова, путем судске праксе.
Она је објаснила да Врховни суд одлучује о суштини спора, правоснажно га решава и има реформаторска овлашћења, док модел Врховног касационог суда има само овлашћења да поништи одлуку и врати је нижем суду.
Према њеним речима, променом назива у Врховни суд Србије јасно се указује на његову основну функцију – да суди поводом правног лека и одлучује у суштини спора.
Овим амандманима, како је навела, предвиђено је и да се промени начин избора и састава Врховног суда – убудуће ће он уместо 11 имати 10 чланова, од којих пет бира Народна скупштина након спроведеног конкурса из реда истакнутих правника двотрећинском већином свих посланика, док пет судија бирају њихове колеге судије.
Уколиком, међутим, Скупштина не изабере свих пет чланова у року, преостале чланове након истека наредних 10 дана бира, између свих кандидата који испуњавају услове за избор, комисија коју чине председник Народне скупштине, председник Уставног суда, председник Врховног суда Србије, врховни јавни тужилац Србије и заштитник грађана, већином гласова, прецизирала је она.
Такође, како је додала, амандманима је предвиђено да се промени састав и начин избора Државног већа тужилаца, који ће се убудуће звати Високи савет тужилаца.
Према њеним речима, ово тело ће чинити 10 чланова, од којих четири заменика јавних тужилаца које бирају јавни тужиоци и заменици јавних тужилаца, четири истакнута правника које бира Народна скупштина, Врховни државни тужилац Србије и министар надлежан за правосуђе.
Она је истакла да Републичко јавно тужилаштво, према предлогу, мења назив у Врховно државно тужилаштво Србије, којим руководи Врховни јавни тужилац Србије.
Министарка је напоменула да је предвиђена сталност судијске функције од избора до пензије, чиме је укинут такозвани “пробни избор” на мандат од три године за судије и заменике тужилаца који се први пут бирају.
Пробни мандат је критиковала још Венецијанска комисија након усвајања Устава, као и стручна јавност, подсетила је она и објаснила да ће судије и заменика, према предлогу амандмана, убудуће бирати Високи савет судства и Високи савет тужилаца, уместо Народне скупштине.
У циљу веће професионализације судија и заменика јавних тужилаца који се први пут бирају на те функције предвиђено је да буду бирани само ако су завршили Правосудну академију, која треба да постане уставна категорија, нагласила је Поповић.
Она је додала да је неопходно прецизирати и одредбе Устава о подели власти и друге.
„Српска стварност“
