- 12. 2018.
Министарка за европске интеграције у Влади Републике Србије Јадранка Јоксимовић изјавила је данас да ће Србија у понедељак, 10. децембра, на Деветој међувладиној конференцији у Бриселу, отворити два нова преговарачка поглавља – 17 (економска и монетарна унија) и 18 (статистика).
Јоксимовић је у изјави за агенцију Танјуг истакла да су ова поглавља веома важна за економске реформе и представљају потврду да је Србија у том сегменту добро радила.
Она је објаснила да је Поглавље 17 једно од најважнијих економских поглавља и да ће његово отварање бити додатна подршка већ добро започетим економским реформама, посебно у домену структурних реформи, макроекономских и фискалних пројекција.
То су одредбе које помажу земљи да на неки начин додатно ојача механизме за фискални надзор и фискалну одговорност, што знатно утиче и на распон јавног дуга, односно смањивање буџетског дефицита, рекла је министарка и напоменула да та поглавља пружају конкретне и важне инструменте који економске реформе додатно стабилизују.
Према њеним речима, отварање Поглавља 18 ће омогућити нова статистичка истраживања у Србији, која до сада нису била део система, чиме ће она бити доступнија и транспарентнија.
Бићемо боље упоредиви са другима по разним параметрима – економским и социјалним циљевима одрживог развоја и квалитету живота, прецизирала је Јоксимовић.
Она је нагласила да је наша земља имала седам технички припремљених преговарачких позиција, али да су државе чланице ЕУ консензусом одлучиле да на Међувладиној конференцији буду отворена само два поглавља, што је солидна вест за Србију која говори да је политика проширења жива, иако тренутно није високо на агенди Уније.
Мислим да смо заслужили више, али ЕУ тренутно не држи политику проширења високо на својој листи приоритета јер се спремају европски избори. То је доста утицало на одлуку о броју поглавља, објаснила је Јоксимовић.
Према њеним речима, поглавља 23 и 24, која се тичу владавине права, као и Поглавље 35, које прати имплементацију Бриселског споразума и дијалог Београда и Приштине, узимају се у обзир када се доносе одлуке о томе колико ће нових поглавља Србија отворити.
Она је оценила да је Србија, у односу на напредак који је остварила у поглављима 23 и 24, заслужила отварање најмање три поглавља, и да је, када је реч о Поглављу 35, јасно да Београд ни на који начин није умањио значај дијалога.
Јоксимовић је нагласила да је Приштина та страна која је наставила са унилатералним потезима и потпуно обесмислила читаву причу о дијалогу, чему је подрила и онако слабо поверење двеју страна и регионалне односе и стабилност.
Министарка је указала на то да Србија остаје у оквирима динамике која је раније предвиђена, будући да ће, чак и ако сваке године буде отварала само по два поглавља на шест месеци, до 2023. године бити отворена сва.
Важно је, међутим, и затварати поглавља, односно радити на реформама у свим аспектима како би се достигла пуна усаглашеност са европским стандардима, поручила је Јоксимовић.
Она је рекла да ће после конституисања новог сазива европских институција бити јасније у којем правцу ће се кретати политика проширења, и истакла да ће Србија наставити да ради свој посао.
Јоксимовић је потврдила да 2025. година јесте одржива перспектива за улазак у ЕУ уколико се појача рад на реформама, али и уз разумевање Уније да ће морати да оствари свој део посла.
Ми реформе спроводимо због грађана, али ако је само циљ да спроводимо реформе без чланства, ми то можемо да урадимо и без процеса европских интеграција. Кредибилна политика проширења значи да, уколико спроводите предвиђене реформе, превасходно у циљу грађана, то несумњиво доведе до чланства у ЕУ, рекла је министарка.
Када је реч о очекивањима од румунског председавања ЕУ, које почиње 1. јануара 2019. године, она је предочила да се та земља, и поред веома важних догађаја у првој половини године по ЕУ, определила да стави политику проширења као један од својих приоритета.
Јоксимовић је изразила уверење да ће то резултирати бар једном међувладином конференцијом на којој ће Србија отворити нека од поглавља за која је спремна.
Она је прецизирала да Србија има припремљене преговарачке позиције и за поглавља – 9 (финансијске услуге), 2 (слобода кретања радника), 4 (слобода кретања капитала), 14 (транспортна политика) и 21 (трансевропске мреже).
„Српска стварносзт“ / владасрбије.рс /
