- 02. 2019.
Србија је први пут из категорије слободних пала у групу делимично слободних земаља, објављује у редовном извештају о стању слобода у свету током прошле године Фридом хаус (Фреедом Хоусе), организација за праћење стања демократије, слободна и људских права са седиштем у Сједињеним Државама.
“Ја могу да кажем да се не слажем са тим извештајем”, каже за Радио Слободна Европа (РСЕ) Драган Шормаз, посланик владајуће партије председника државе Александра Вучића, Српске напредне странке (СНС). Шормаз је и члан скупштинских одбора за европске интеграције и спољне послове, као и заједничког одбора са Европским парламентом, уз то још и шеф делегације Србије у НАТО и шеф Посланичке групе пријатељства Србије са САД.
Фридом хаус 195 земаља света дели на слободне, делимично слободне и неслободне, а Србија је, како се наводи у извештају ове организације за 2018, пала у друштво делимично слободних држава због погоршања спровођења избора, континуираних покушаја власти и њој блиских медија да поткопавају и нападају независне медије и новинаре, због легалног узнемиравања посленика јавне речи, прљавих кампања, као и због фактичке акумулације извршних овлашћења председника Вучиц́а која је у сукобу са његовим уставним прерогативима.
На другој страни, Борисав Стефановић, челник Левице Србије, једне од чланица опозиционог Савеза за Србију (СзС), коме су приликом доласка на трибину тог савеза у Крушевцу, у централној Србији, крајем новембра прошле године разбили главу, што је био и окидач за почетак протеста “Стоп крвавим кошуљама”, који већ три месеца обележавају Србију, сматра да овај пад Србије у подручју демократије, слободе и људских права уопште није неочекиван:
“Колико год ми је заиста жао што је Србија дочекала то да падне из категорије слободних држава у категорију полуслободних држава по извештају Фридом хауса, морам да кажем да је то, нажалост, очекивана последица понашања и рада једног ауторитарног режима, који своје криминалне активности штити насиљем, уништавањем институција и потпуном медијском контролом. Дакле, мислим да је и тај извештај потпуно у складу са оним што народ тражи на улицама, што је сада још једна зима нашег незадовољства и потребе да најзад Србија дође на нулту тачку потпуно уређеног, нормалног друштва у којем се различитости поштују, у којем рад није јефтин, у којем је сваки појединац заштићен, а право на став и мишљење може да се искаже у јавном простору. То све данас немамо”, оцењује Стефановић.
Оно што поводом извештаја Фридом хауса за прошлу годину највише брине Изабелу Кисић, извршну директорку Хелсиншког одбора за људска права у Србији, јесте лоша тенденција:
“Србија је, наиме, имала стално погоршање рејтинга негде од 2010-2011. године, да бисмо онда имали стагнацију до 2014. А од те године стално иде пад рејтинга, односно, сужавање политичких и грађанских права. Забрињавајуће је то што нас, очигледно, од неслободне земље дели практично један корак. А то потпуно урушавање институција које се дешава крајем прошле и почетком ове године, као што је, рецимо, уништавање последње независне институције, повереника за слободан приступ информацијама од јавног значаја, или пак локални избори у Лучанима, где су и бирачи и посматрачи били изложени претњама и застрашивањима и где је забележен велики број нерегуларности, а ту је и спаљивање куће новинара портала Жиг инфо Милана Јовановића – све су то трендови који указују да ће се ситуација у погледу политичких и грађанских слобода и даље погоршавати”, каже Кисић за РСЕ.
Организација Фридом хаус већ 49 година спроводи годишња глобална истраживања демократије и слобода у свету. Резултати тих мерења сабирају се у такозваном композитном индексу, који се базира на бодовању стања у подручјима демократске владавине, изборног процеса, цивилног друштва, независности медија, локалне демократске владавине, правосуђа и корупције.
„Српска стварност“ / Радио слободна Европа /
