- 11. 2019.
Србија гледа у будућност и опредељена је да унапређује сарадњу у области одбране и безбедности са чланицама и партнерима НАТО – изјавио је први потпредседник Владе Србије Ивица Дачић на конференцији “Пролазимо кроз зидове”, коју организује Центар за евроатлантске студије, у оквиру Седме Београдске НАТО недеље. НАТО никад неће вршити притисак на Србију да му се придружи, поручио је на Конференцији помоћник генералног секретара НАТО-а за јавну дипломатију Тачам Илдем
У обраћању учесницима на отварању „Седме београдске НАТО недеље“ први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић је између осталог рекао:
Србија настоји да са најзначајнијим актерима међународне политике развија што је могуће боље односе, чинећи тиме сопствену безбедност одрживом. С друге стране, као држава кандидат за чланство у ЕУ, наша земља даје пун допринос унапређењу стабилности на овом делу европског простора, што је изузетно важно и за укупну европску безбедност.
Партнерски однос са НАТО је веома важан елемент државне политике Србије и нашег настојања да регион буде трајно стабилан. Сарадња са НАТО заснована је на јасним премисама и почива на уважавању политике војне неутралности Србије, без условљавања наше земље да постане чланица Алијансе.
Истовремено, присутна је отвореност Србије да додатно унапредимо политички дијалог и конкретну сарадњу са НАТО у свим областима од заједничког интереса. Нашем бољем разумевању у великој мери доприноси и интензиван дијалог на највишем нивоу, где пре свега морам да издвојим добре односе између председника Вучића и генералног секретара НАТО Столтенберга, али и редовне годишње посете и размене искустава на другим политичким и војним нивоима.
Прошле недеље успешно је окончана процедура усвајања новог циклуса Индивидуалног акционог плана партнерства између Србије и НАТО (ИПАП-а) за период од 2019. до 2021. године, што ће и бити и тема посебног панела овог скупа.
Не могу а да се не осврнем на чињеницу да су односи Србије и НАТО изразито деликатни и то пре свега због наслеђа из прошлости, тј. због НАТО бомбардовања тадашње СР Југославије. Са жаљењем подсећам на то да је НАТО 1999. године интервенисао без овлашћења СБ УН, што за нас недвосмислено представља акт агресије на једну суверену земљу, што је проузроковало огромне жртве и материјална разарања.
Те догађаје не можемо да заборавимо и увек ћемо се сећати оних који су страдали. Управо смо ове године комеморативним програмом обележили 20 година од те трагедије, чиме смо желели да упутимо универзалну поруку да се нешто слично не сме поновити ни у једној сувереној земљи.
Свесни смо да и након 20 година о дешавањима током 1999. године имамо различита гледишта. То не мења реалност да сви учесници тих догађаја имају одговорност и обавезу да учине све да се посредством сарадње очува мир и обезбеди трајна стабилност у региону. Свака страна носи свој део одговорности у постизању овог циља: Србија као партнер НАТО-а; њени суседи који су, или чланице, или аспиранти за чланство у Алијанси; најмоћније чланице НАТО-а; али и Алијанса као целина.
Ипак, Србија гледа у будућност и опредељена је да унапређује сарадњу у области одбране и безбедности са чланицама и партнерима НАТО. Политика војне неутралности, као основа наше политике не само према НАТО, већ и према сваком другом војном савезу, не доводи се у питање. Такво наше јасно и чврсто опредељење поштује се и на Истоку и на Западу.
Истовремено, у потпуности уважавамо одлуку наших суседа и других земаља да приступе Алијанси или неким другим војним савезима. Зато очекујемо разумевање за наше контакте са земљама које нису чланице НАТО-а, а који су засновани на принципима свестране сарадње, уз вођење политике војне неутралности. Активности Србије и садржина сарадње, укључујући војне и друге вежбе са земљама које нису чланице НАТО-а, нису на штету наших односа са Алијансом и са појединачним државама чланицама НАТО-а.
Посебно важан сегмент сарадње Србије са НАТО, од кога значајно зависи и перцепција о Алијанси у јавном мњењу Србије, чини ситуација на Косову и Метохији, која је за Србију највећи политичко-безбедносни изазов.
Србија и НАТО имају обавезе у складу са Резолуцијом СБ УН 1244 и Војно-техничким споразумом, а примена тих обавеза представља императив за нашу страну. Од Алијансе очекујемо да са разумевањем сагледава и подржава наше приоритете, што се нарочито односи на Косово и Метохију.
Сматрамо да само компромисно решење постигнуто дијалогом Београда и Приштине, уз подршку међународне заједнице, може да обезбеди трајни мир и стабилност. Не постоји ниједан разлог да нешто што усагласе две стране не буде прихватљиво за било којег трећег актера. Уверени смо да сваки договор у решавању отворених питања подстицајно делује на одржавање мира и стабилности у региону.
Србија се снажно противи трансформацији такозваних Косовских безбедносних снага у такозвану Војску Косова, јер се тиме крши Резолуција СБ УН 1244 и угрожава регионална и шира стабилност. Једнострана одлука Приштине о почетку процеса трансформације „Косовских безбедносних снага“ и формирању тзв. Министарства одбране још један је у низу таквих аката, поред увођења дискриминаторних такси на производе из централне Србије и БиХ и неиспуњавања договореног из Бриселског споразума.
Све ово је наставак политике свршеног чина Приштине који се у делу међународне заједнице, што се односи и на значајан број чланица НАТО, суштински прећутно одобрава упркос реторичком противљењу. Прављење вештачких баланса у одговорности, када је потпуно јасно ко је одговоран за прекид дијалога, не доприносе поновном отпочињању разговора Београда и Приштине.
Желео бих да истакнем да су за нас веома важне и гаранције да такозване Косовске безбедносне снаге и друге наоружане формације, састављене од Албанаца, не могу да улазе на север покрајине без сагласности команданта КФОР-а.
Нажалост, одлазак тих формација у доминантно српске средине десио се више пута и представља потез који са собом носи потенцијал да ескалира у размерама које се не могу контролисати. Зато очекујемо да КФОР, у складу са мандатом, делује превентивно како би неке будуће сличне акције на северу Косова и Метохије биле спречене.
Изражавам наду да чланице НАТО-а и остали партнери разумеју приоритете Србије. Наша сарадња има будућност и потенцијале кроз партнерски однос који се може додатно унапредити у свакој појединачној области уз сагласност обе стране, а у интересу постизања заједничких циљева – пре свега безбедности и стабилности региона” – рекао је у обраћању учесницима скупа први потпредседник Владе Србије Ивица Дачић.
“НАТО неће вршити притисак на Србију да се придружи”
Тачам Илдем је истакао да Алијанса подржава преговоре између Београда и Приштине и представља регионално присуство у облику Кфора на КиМ.
“Желимо стабилан, безбедан и напредан Западни Балкан”, рекао је Илдем.
Два су, како каже, кључна разлога за то.
“Прво, делимо са вама ваше виђање демократије и добросуседских односа са другом земљама и међународним организацијама. Друго, кад су суседи НАТО-а безбедни и стабилни и ми смо стабилни и безбедни”, нагласио је Илдем.
Према његовим речима, НАТО схвата терет који Србија носи у очувању регионалне стабилности и подржава њене амбиције за ближу интеграцију са ЕУ. “Схватамо одлуку да постанете партнер НАТО-а, али да не тражите чланство”, рекао је Илдем.
Илдем је истакао да НАТО не говори својим партнерима шта да раде, већ само омогућава дијалог по питањима сигурносних изазова.
Додао је да НАТО и његове чланице у потпуности разумеју право свих земаља да воде сопствену безбедносну политику и да доносе одлуке о томе како ће је применити. То, како је напоменуо, укључује и право да земља да донесе одлуку до које мере ће бити ангажована у сарадњи са НАТО.
НАТО, како је истакао, схвата да је контроверзан у Србији јер су сећања на ваздушну кампању 1999. године и даље болна за многе, поготово за оне који изгубили вољене.
“НАТО кампања никад није била против српског народа, већ у циљу заштите цивила”, тврди Илдем и додаје да је сваки невини живот који је изгубљен трагедија због које жале.
„Српска стварност“
