- 11. 2018.
На данашњи дан, 15. новембра 2009. године, после дуже болести на Војно медицинској академији преминуо је наш Патријарх Павле. У народу је био омиљен због своје скромности и истинољубивости.
Последњем испраћају до његове вечне куће присуствовале су стотине хиљада поштовалаца.
Његова светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски господин Павле, у свету Гојко Стојчевић, рођен је 11. септембра 1914. у селу Кућанци, срез Доњи Михољац (тада у Аустроугарској, а сада у Хрватској) у земљорадничкој породици. Живот му није био нимало лак. У пролеће 1942. његов школски друг јеромонах Јелисеј одвео га је у манастир Свете тројице у Овчару, а од 1944. радио као вероучитељ и васпитач у Бањи Ковиљачи, у дому за децу избеглу из Босне. Те године је оболео од туберкулозе. До 1946. је био у манастиру Вујан, где се излечио од туберкулозе. Замонашио се 1948. у манастиру Благовештење у Овчарско-кабларској клисури и добио име Павле које му је дао игуман Јулијан Кнежевић. Те године је рукоположен у чин јерођакона. Од 1949. до 1955. био је сабрат манастира Рача у Подрињу. Школске 195О/5л. радио је као помоћни наставник богословије “Св. Кирила и Методија” у Призрену. Јеромонах постаје 1954, убрзо протосинђел, а 1957. архимандрит. Од 1955. две године је био на последипломским студијама у Атини. За епископа рашко-призренског изабран је 29. маја 1957. године. Хиротонисан је у београдској Саборној цркви 22. септембра 1957. од патријарха Викентија и епископа пакрачког Емилијана, зворничко-тузланског Лонгина и жичког Германа. У октобру те године устоличен је у Призрену од епископа Германа и захумско-херцеговачког Владислава. На Косову је провео 33 године.
На ванредном заседању Светог архијерејског сабора 1. децембра 1990, постао је 44. поглавар СПЦ. Устоличен 2. децембра 1990. у Саборној цркви Св. Архангела Михаила у Београду од стране 12 епископа, 12 свештеника и 13 ђакона. Патријарх Павле је тада истакао да му је једини програм рада Јеванђеље.
Његова вечна кућа је у порти манастира Раковица у Београду.
Патријарха Павла, кога су су у народу доживљавали као најрођенијег, звали и наш Паја. Увек су га служали са великом пажњом, а његове мудре речи никада неће бити заборављене. Његове мудрости преточене су у књиге, а за ову прилику издвајамо неке његове животне поруке:
– Кад се човек роди, цео свет се радује, а само он плаче. Треба живјети тако да, кад умре, цели свет плаче, а само се он радује.
– Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди.
– Чувајте и непријатеље своје и молите се за њих јер не знају шта раде.
– Нама је боље да нестанемо као људи, него да опстанемо, биолошки да преживимо као злочинци и нељуди.
– Бог нас је створио људима и тражи од нас да то и будемо. Нема таквих времена у којима то не би могли бити и не би били дужни да то будемо.
– Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди.
– Проћи ће све, али душа, образ и оно што је добро остаје заувек.
Данас jе почивши Патријарх српски господин Павле добио споменик у Београду. Постављен је на зеленој површини између трамвајске окретнице у Ташмајданском парку и платоа испред Цркве Светог Марка. Споменик је рад вајара Зорана Малеша и висине је 1,8 метара и одливен је у бронзи
Подизање споменика, чија је вредност 50.000 евра, финансирала је „Атлас група”. Обележја „свецу”, како је у народу овај поглавар био ословљаван док је водио СПЦ, постоје у Лепосавићу, Бајиној Башти и Требињу, а име патријарха Павла носе булевари и улице у Београду, Новом Саду и Зрењанину.
Подизање споменика на Ташмајдану благословио је патријарх Иринеј, а у одбору за његову реализацију су епископ ремезијански Стефан, генерални секретар председника Србије Никола Селаковић, заменик градоначелника Горан Весић, градски урбаниста Милутин Фолић и заменица председника Скупштине града Андреа Радуловић.
“Српска стварност”
