- 06. 2022.
Његова светост патријарх српски Порфирије изјавио је данас у Тузли да у БиХ и Републици Српској живе добри људи којима су на првом месту добро и врлина и којима је други човек ближњи.
“Овде, на овим просторима, у овој благословеној земљи живе људи којима је важнији човек од профита, важнија људска душа од успеха, важније је то да се препознајемо као људи”, рекао је Порфирије у беседи након Свете архијерејске литургије у Саборном храму у Тузли, поводом 140 година од освештања Саборног храма.
Порифирије је додао да све то не би било могуће да српски народ није укорењен у јеванђељу Христовом и Христовој православној вери, преноси Срна.
“Православна вера, православна црква је не само некада утемељила и одредила стазе наших ходова него уобличила оно што јесмо”, истакао је патријарх Порфирије.
Он је истакао да у БиХ живе људи различитих вера, који другачије верују у Бога и другачије му се моле, али верују у Бога и труде се да чују шта им бог говори.
“Ако нас ишта од тога збуњује, ствара недоумицу, ту је је јеванђеље Христово, реч његова, ту је вера православна да нас научи и да буде смерница нашег живота да је Господ створио све људе и да су сви позвани да буду браћа, и да је закон по којем ми живимо закон љубави”, поручио је патријарх Порфирије.
Према његовим речима, иако се у историји српског народа пуно тога мењало од места гђе живи, до држава којима припада, оно што је остало као црвена нит која чува српски народ и чиме он постоји то су православна црква и православна вера.
Порфирије је нагласио да, ако је ишта данас потребно српском народу и читавом свету – то су јеванђеље Христово и његова реч.
“Јер његова реч је љубав, јер та реч не познаје непријатеља, спремна је на жртву, праштање, милосрђе, покајање и многе друге вредности које извиру из личности Христове и јеванђења његовог, а заживеле су нашем народу кроз нашу цркву и кроз нашу веру”, рекао је патријарх српски.
Он је изразио радост што се налази у крајевима који су родни крај његових родитеља, наводећи да их због тога доживљава и као свој родни крај.
„Српска стварност“
