03.12.2020.

Пи-си-ар, антигенски, серолошки – то су врсте тестова на коронавирус који се раде у Србији. Директорка лабораторије “Ватрено око” Снежана Јовановић за РТС даје одговоре на питања када треба радити који тест, који је најпоузданији, али и зашто долази до лажно негативних резултата теста.

Снежана Јовановић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, навела да у Србији постоји неколико врста тестова – пи-си-ар тестови, тестови где се из бриса из носа детектује одређена врста антигена, као и тестови где се из крви детектују присутна или не антитела која говоре о степену или стању имунског одговора домаћина.

“Сваки пацијент би прво требало да се обрати ковид амбуланти где ће на основу клиничког прегледа, биохемијских анализа, рендгенског снимка плућа лекар проценити да ли треба узети брис. У овом случају алгоритам говори да прво мора да се узме брис за антигенски тест”, рекла је Јовановићева.

Објаснила да у популацији као што је наша, када је проценат преноса инфекције 10 и преко 10, препорука међународних здравствених институација је да се користи антигенски тест.

“У ковид амбуланти ће узети брис назофарингса, или брис носа, за детекцију SARS-CoV-2. Уколико је он негативан, а и даље постоји сумња да пацијент има ковид 19, онда се узима брис који се шаље на пи-си-ар тестирање у лабораторије које их раде”, додала је Јовановићева.

Када треба радити серолошко тестирање 

Када је реч о приватним лабораторијама, каже да је њима дозвољено да раде само серолошко тестирање, не и антигенско.

“То су тестови који детектују присуство антитела на било који инфекцију, па у овом случају и вирус SARS-CoV-2. То су тестови који детектују наш имунски одговор. Од шестог, седмог дана инфекције већина особа почиње да ствара ИГМ антитела као одбрамбени механизам на одређену врсту инфекције. Од десетог до 14. дана почињу да се стварају ИГГ антитела. У том неком периоду може да дође до такозване сероконверзије, појаве и ИГМ и ИГГ антитела”, нагласила је Јовановићева.

Истакла је да серолошко тестирање нема смисла радити при првим симптомима, јер се код већине људи антитела развијају шестог или седмог дана од почетка симптома.

“Али два дана од контакта и до пет дана од појаве симптома уколико урадите неки од препоручених тестова, а то је антигенски или пи-си-ар, он ће у скоро 90 одсто случајева бити позитиван”, рекла је Јовановићева.

Који је тест поузданији 

На питање који је тест поузданији, истиче да сваки има своју сензитивност и специфичност, али по алгоритму златни стандард за дијагнозу је пи-си-ар тест.

“Постоје људи који су имали све симптоме ковида 19, а пи-си-ар је био негативан. Дакле, дијагноза се не поставља само на основу лабораторијских тестова, већ на основу комплетног прегледа, клиничке слике и других анализа. Ја лично знам неколико пацијената који су имали чак и обостране пнеумоније, а да је три пута рађен пи-си-ар и био негативан”, рекла је Јовановићева.

Указала је да су управо препоруке да се чешће тестира особа код које се сумња да има ковид 19.

“Уколико је антигенски тест негативан, ви ћете онда урадити пи-си-ар тест или ћете поновити још једном антигенски тест”, додала је Јовановићева.

Навела је да и студија говори о томе да код особа код којих су пи-си-ар и антигенски тестови у правом наврату били негативни, поновљеним тестирањем све већи број особа има позитиван резултат.

Објаснила је да је то зато што се вирус кратко задржава у горњим респираторним путевима.

“Ви када можда узмете узорак или узорак није добар или се нешто деси у транспорту, постоји велики број разлога због чега тај тест може да буде негативан, али резултат првог узорка буде негативан, поновљеним тестирањем се повећава могућност да поставите дијагнозу”, рекла је Јовановићева.

Зашто долази до лажно негативних тестова 

Објаснила је и због чега најчешће долази до лажно нетивних резултата тестова – ако се узорак не узме на време, ако је неодговарајући транспорт, уколико се узме мања количина узорка, уколико се узме неодговарајући узорак.

“Ево сада читамо да се већа количина вируса не налазу у назофарингсу него рецимо у столици и урину и дуже се излучује”, истакла је Јовановићева и додала да се такви тестови не раде.

На питање који су бесплатни тестови, а који се плаћају, Јовановићева каже да када се оде у ковид амбуланту прво се уради антигенски тест, па ако треба и пи-си-ар и то се не плаћа.

“Сви они који иду у иностранство, без обзира о којој се старосној групи ради, они плаћају тестирање са изузетком студената који иду у иностранство на школовање уз показивање неког доказа да се тамо школују”, навела је Јовановићева.

Одговарајући на питање хоћемо ли у будућности моћи да се тестирамо код куће, Јовановићева каже да за већину болести посетоје ти “poent of care тестови”.

“За сада постоје тестови који се многима чине, управо антигенски, да свако од нас то може да уради код куће, али је за сада препорука из тог разлога што се не зна да ли се после узимања бриса и стављања тог туфера и обраде бриса вирус активира или не и због чињенице да постоји могућност да се ви који то узимате инфицирате – из тих разлога за сада ти тестови не, али у будућности сигурно да”, закључила је Јовановићева.

Капацитет “Ватреног ока” 2.500 пи-си-ар тестова дневно

Снежана Јовановић истиче да је капацитет лабораторије “Ватрено око” 2.500 пи-си-ар тестова на дан.

“Ми смо радили прошле недеље 3.200 узорака дневно у континуитету неколико дана заредом захваљујући још две пи-си-ар машине које смо добили, па је то ишло мало брже”, рекла је Јовановићева.

Указала је да осим пи-си-ар тестова раде и повремено антигенске, а у другом делу службе раде се и серолошко тестирање.

“Што се тиче антигенских тестова код нас се ради мањи број, већина њих се ради на терену, на клиникама”, додала је Јовановићева.

„Српска стварност“ / РТС /

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here