05.07.2019.
На састанку представника држава-сукцесора бивше СФРЈ одлучено је да се Србији доделе објекти сталне мисијe при УН у Женеви, генералног конзулата у Франкфурту, амбасаде и куће у Харареу, као и резиденције у Конакрију, саопштава МСП.
Министарство спољних послова Владе Републике Србије саопштило је данас да је у Београду 2. и 3. јула одржан наставак 19. састанка Мешовитог комитета за расподелу дипломатске и конзуларне имовине бивше СФРЈ (Анекс Б Споразума о питањима сукцесије).
Састанку су присуствали овлашћени представници свих држава –сукцесора бивше СФРЈ , и то у име Србије Вељко Одаловић, Босне и Херцеговине Аднан Хаџикапетановић, Хрватске Петар Узоринац, Републике Северне Македоније Борчо Дамјанов и Словеније Дамјан Бергант.
Дневни ред обухватио је низ актуелних тема у процесу расподеле дипломатске и конзуларне имовине бивше СФРЈ, попут процеса заједничке продаје појединих непокретности бивше СФРЈ, анализе имовинско-правног статуса појединих непокретности из Анекса Б, као и сагледавање могућности за постизање договора о даљој расподели дипломатско-конзуларне имовине бивше СФРЈ.
Састанак је окончан усвајањем Резолуције, односно доношењем низа конкретних одлука по свим тачкама дневног реда, укључујући и расподелу једног броја непокретности бивше СФРЈ.
Тако, договором држава сукцесора, Србији су овом расподелом додељени објекти сталне Mисијe при УН у Женеви, генералног конзулата у Франкфурту, амбасаде и куће у Харареу, као и резиденције у Конакрију.
Одлука о расподели, односно додели једног броја непокретности бивше СФРЈ из Додатка Анекса Б Споразума, представља прву одлуку Мешовитог комитета такве врсте након више од седам година.
Такође, у складу са Споразумом о питањима сукцесије, извршене су измене и допуне листе из Додатка Анекса Б у смислу отписа једног броја непокретности за које је, након провере имовинско-правног и фактичког статуса, несумњиво утврђено да никада нису биле или више нису у власништву бивше СФРЈ, али и уписа тзв. „новопронађене“ имовине бивше СФРЈ, која претходно није била евидентирана у Додатку Анекса Б.
Поменуте одлуке представљају прве одлуке Мешовитог комитета овакве врсте.
Мешовити комитет је констатовао да је заједничка продаја непокретности бивше СФРЈ у Њујорку (резиденцијални стан) и Токију (амбасада/резиденција) успешно окончана, као и да је продаја непокретности у Бону у завршној фази.
Разматране су и могућности физичких подела тзв. великих дипломатских комплекса у Бразилији, Њу Делхију и Москви, као и Адис Абеби, а донета је и одлука да се листа уметничких дела, која су се налазила у ДКП бивше СФРЈ и о чијем фактичком стању нема података, упути Интерполу ради потраге и предузимања даљих мера из њихове надлежности.
Састанак Мешовитог комитета у Београду је протекао у конструктивној и радној атмосфери, а, упркос комплексности процеса сукцесије бивше СФРЈ, компромисно је остварен заједнички напредак и донете су изузетно значајне одлуке по појединим питањима.
Наредни, 20. састанак Мешовитог комитета за расподелу дипломатске и конзуларне имовине бивше СФРЈ, одржаће се до краја фебруара 2020. године у Сарајеву.
„Српска стварност“