01.03.2022.
Француска: Покрећемо потпуни економски рат против Русије
Русија ће се суочити са колапсом своје економије као последицом западних санкција које кажњавају Москву због њене инвазије на Украјину, изјавио је данас француски министар финансија Бруно Ле Мер.
“Покренућемо потпуни економски и финансијски рат против Русије. Изазваћемо колапс руске економије”, изјавио је Ле Мер за радио “Франс инфо”, а наводи агенција Ројтерс.
Сједињене Државе и њени савезници увели су санкције руској централној банци, водећим руским бизнисменима и званичницима, укључујући и самог председника Владимира Путина, забранивши такође неким руским банкама приступ међународном платном систему SWIFT.
Руска рубља је током јучерашњег дана регистровала драстичан пад, да би данас успела да поврати известан део губитака.
Аустрија доводи у питање вето Русије у УН
Амбасадор Аустрије при УН у Њујорку Александер Маршик довео је у питање право на вето Русије у Савету безбедности светске организације.
“Право на вето пет сталних чланица Савета безбедности је утемељено у Повељи УН. Али оно важи за обавезу очувања основа УН”, рекао је он у говору на ванредном заседању Генералне скупштине УН.
“Ако у 21. веку Савет безбедности УН бива блокиран у ситуацији у којој постоји еклатантно кршење међународног права требало би поставити питање да ли је систем вето сила и даље делотворан и легитиман да уређује међународне односе”, указао је Маршик.
Он је истакао да Савет безбедности не може да ћути када се војним чизмама газе основни принципи међународног реда.
Маршик је најавио да ће Аустрија гласати за резолуцију која осуђује “руску агресију” на Украјину.
Он је објаснио да Аустрија није део ниједног војног савеза, и да се ослања на безбедност уз поштовање и примену међународног права, споразума, као и хуманитарног права.
Указао је да бомбардовање цивилних објеката представља ратни злочин, и да починиоци и налогодавци морају за то да одговарају.
Такође је казао да Аустрија осуђује примену кластер бомби, те је оценио и да нуклеарна претња представља јасно кршење основа Повеље УН.
Маршик је пренео да Аустрија захтева од Русије да повуче своју одлуку о признавању Доњецка и Луганска, као и да одмах повуче своје трупе из Украјине, те се врати мирном дијалогу.
Мађарска подржава преговоре о чланству Украјине у ЕУ
Мађарска подржава иницијативу осам лидера ЕУ да се започну преговори о чланству Украјине у Унију, изјавио је министар спољних послова мађарске Петер Сијарто на данашњем онлајн брифингу.
“Мађарска подржава ову иницијативу и позивамо Брисел да то питање стави на дневни ред”, рекао је Сијарто, осврнувши се на иницијативу председника Пољске, Чешке, Словачке, Бугарске, Словеније и три балтичке државе, преноси Ројтерс.
| Британија законом забранила улазак руским бродовима |
| Велика Британија саопштила је данас да је усвојила закон којим се забрањује улазак у њене луке свим бродовима који имају било какве везе са Русијом.
“Управо смо постали прва нација која је усвојила закон који укључује потпуну забрану уласка у британске луке свим бродовима који имају било какве везе са Русијом,” поручио је на Твитеру британски министар саобраћаја Грант Шапс, преноси агенција Ројтерс. Велика Британија јуче је наредила својим лукама да блокирају све бродове који су под руском заставом или се верује да су регистровани, да су у власништву или под контролом било које особе повезане са Русијом. |
Џонсон: Нећемо се борити против руских снага у Украјини
Британске трупе неће се борити против руских снага у Украјини, био је јасан премијер Борис Џонсон данас у Естонији где је Британија распоредила већи број војника.
“Ово нису ништа друго до одбрамбене мере, које су суштина НАТО више од 70 година”, рекао је он током посете Естонији, преноси агенција Ројтерс.
“Желим да по том питању коначно будем кристално јасан, нећемо се борити против руских снага у Украјини и наша појачања, попут ових појачања овде у Тапи, чврсто су унутар граница чланица НАТО и то је потпуно исправна ствар,” појаснио је Џонсон.
Путин се не може сматрати валидним саговорником
Путин се више не може сматрати валидним саговорником, рекао је Џонсон одговарајући на питање о могућности компромиса између Русије и Украјине и окончању сукоба.
“Оно што сви у међународној заједници морају да препознају јесте да је исход нешто што сами Украјинци морају да желе – на њима је да одлучују о будућности своје земље”, рекао је Џонсон одговарајући на питање новинара, преноси Ројтерс.
Џонсон је рекао да је у садашњем тренутку веома тешко сагледати како се Владимир Путин, с обзиром на оно што је урадио, може сматрати валидним саговорником.
Британија може да прими 200.000 Украјинаца
Џонсон је упозорио на све веће размере хуманитарне кризе изазване ратним сукобима у Украјини и на све већи број избеглица.
Он је упозорио да би број избеглица могао да порасте на преко милион и понудио да Британија прими 200.000 Украјинаца, преноси Ројтерс.
“Олакшаћемо Украјинцима који већ живе у Великој Британији да доведу своје рођаке у нашу земљу. Иако је тешко проценити тачне бројке, могло би да их буде више од 200.000”, рекао је Џонсон током посете Варшави.
Критеријуми за окупљање Украјинаца се проширују како би се омогућило људима који живе у Великој Британији да доведу родитеље, браћу и сестре, одрасле синове и ћерке, баке и деке, рекао је Џонсонов портпарол новинарима.
Око 470.000 страних држављана “заглављено” у Украјини
Агенција Уједињених нација за миграције саопштила је данас да је око 470.000 страних држављана, укључујући студенте и раднике мигранте, “заглављено” у Украјини.
Такође, како се наводи у саопштењу, Агенција УН је позвала и суседне земље да помогну држављанима који желе да напусте Украјину.
“Апелујемо на суседне земље да обезбеде заштиту, склониште и приступ територији”, рекла је портпаролка Међународне организације за миграције (ИОМ) Сафа Мсехли на брифингу, преноси агенција Ројтерс.
Она је рекла да је ИОМ примио захтеве држава са Блиског истока, Азије и Африке које траже помоћ за своје држављане који покушавају да напусте Украјину, као и да Агенција УН ради на координисаном одговору.
Додала је да је до сада 6.000 страних држављана успело да побегне у Словачку и Молдавију.
Афричка унија (АУ) саопштила је у понедељак да је узнемирена извештајима да се афричким грађанима у Украјини ускраћује право да пређу границе на безбедно док покушавају да побегну од сукоба у Украјини, наводи британска агенција.
Лукашенко замолио Путина да остави део снага у Белорусији
Председник Белорусије Александар Лукашенко изјавио је да је после заједничких војних вежби замолио свог руског колегу Владимира Путина да задржи део руских снага у Белорусији.
“Замолио сам руског председника да задржи део руских снага у области Гомеља. Међутим, никада нисмо планирали рат са Украјином или сумњали да бисмо могли бити угрожени из тог правца и никада тамо нисмо стационирали ниједну војну јединицу”, рекао је Лукашенко на данашњем састанку Савета безбедности, преноси агенција БелТА.
Лукашенко је оценио да је “Западу био потребан оружани сукоб” да би могао да окриви Русију.
“Нису се ограничили на медијске лажи или економске мере, већ су распоредили нову формацију од 8.000 људи у Европи од којих су њих две хиљаде били надомак наше границе 20. фебруара”, рекао је Лукашенко, преноси ТАС С.
“Војни потенцијал Украјине је растао неизмерно, са америчким авионима, великим бројем противоклопних и противваздушних пројектила и друге муниције. Упоредо са наоружавањем украјинска војска је интензивирала ракетне и артиљеријске ударе на цивилне објекте у Донбасу убијајући невине људе”, рекао је Лукашенко.
Лајен: ЕУ спремна да плати цену санкција
Рат се вратио у Европу, рекла је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен на ванредној седници Европског парламента посвећеној нападу Русије на Украјину и поручила да је у питању “тренутак истине за Европу”, као и да је Европа спремна да плати цену санкција, јер је слобода непроцењива.
Фон дер Лајен је оценила да тренутна криза “мења ЕУ”, а да се “Русија налази на раскрсници” и поручила да су “ЕУ и Украјина ближе него икада”.
Она је рекла да се ради о “сукобу између владавине закона и владавине оружја, између демократија и аутократија, између поретка заснованог на правилима и света голе агресије”.
Истакла је и да се рат вратио у Европу скоро тридесет година након Балканских ратова, да су се више од пола века након што су совјетске трупе умарширале у Праг и Будимпешту, сирене цивилне одбране поново огласиле у срцу европске престонице.
“Како ћемо данас реаговати на оно што Русија ради, одредиће будућност међународног система. Судбина Украјине је у питању, али је и наша судбина у питању. Морамо показати моћ која лежи у нашим демократијама, моћ људи који бирају своје независне путеве, слободно и демократски”, поручила је Лајен.
Наводећи све мере и санкције које је ЕУ, у блиској координацији са међунуародном заједницом, последњи дана донела у светлу украјинске кризе, председница Комисије каже да је свесна и “цене које ће ове санкције имати по европску привреду” која је тек почела да се опроваља од последица пандемије.
“Верујем да људи у Европи веома добро разумеју да се морамо супротставити овој окрутној агресији. Заштита наше слободе има своју цену. Ово је одлучујући тренутак и ми смо спемни да платимо ту цену јер је слобода непроцењива”, поручила је Лајен.
Фон дер Лајен је поручила да су “ЕУ и Украјина ближе него икада”.
“Пред нама је дуг пут. Прво морамо да окончамо овај рат, а онда да разговарамо о следећим корацима. Сигурна сам да нико не може да сумња у то да народ који се тако храбро залаже за наше европске вредности припада нашој европској породици”, закључила је Лајен.
„Српска стварност“ / Агенције /
