Mesto za reklamu
  1. 02. 2020.

Односе између Француске и Србије започели су српски стипендисти који су студирали највише у Паризу од средине 19. века, који су француски утицај доносили у политички, културни и јавни живот Србије, речено је на округлом столу организованом поводом завршетка обележавања 180 година од успостављања дипломатских односа између Србије и Француске.

Учесници су се сагласили да су на односе две земље највише утицали и данас утичу добри лични односи између грађана, који су током Великог рата прерасли у “братство по оружју”.

Почасни професор на Сорбони и инострани члан Српске академије наука и уметности Жан – Пол Блед рекао је да су односима две земље првенствено допринели српски студенти који су почев од 1840. године одлазили на студије у Француску, посебно у Париз.

Како је навео, они су били стипендисти српске државе и њих је годишње било највише петоро, а годинама се број српских студената повећавао, јер су им њихове породице плаћале самостално школовање.

Српски студенти су се неретко одлучивали и за постдипломске студије у Француској и таква ситуација је затечена и 1914. године, казао је Блед који је приметио и да они нису остајали у Француској, већ су се враћали у своју државу, заузимали висока места у друштву и у битним секторима, било да је реч о политичарима, дипломатама или универзитетским радницима.

То је допринело упливу француског система у Србији, казао је Блед оценивши да то представља велики допринос интелектуалним односима две земље.

Ти српски интелектуалци, које су звали Парижанима, били су међусобно солидарни, а поред тога постојала је и струја француских интелектуалаца, који су се све више интересовали за Србију и, како додаје Блед, осећали неку врсту фасцинације Србијом.

Блед, проналазећи везе отпочињања пријатељства две државе и народа са садашњим тренутком, каже да се оне могу видети у томе што је Француска између два рата имала прворазредни положај и улогу у Европи, која можда данас није таква, али је модел и можда може постати циљ за будућност, што, додао је, и јесте идеја француског председника Емануела Макрона.

Александра Колаковић са Института за политичке студије приметила је да када помислимо на односе Србије и Француске у 180 година, доминира сећање на “братство по оружју”, које је, како каже, исковано у рату, али и ван њега.

Каже да су Срби у Француској након Солунског фронта гледали заштитницу, а да се сада поставља питање шта је остало од свега тога у сећању.

“Оно што је дефинитивно остало јесте сећање у породицама, које је успело да продре и у ширу јавност. Историја односа Србије Француске није само сећање на вечито пријатељство, већ има потенцијал и да буде добра основа за сарадњу”, казала је Колаковић.

За њу је веома битно што је у односима присутна снажна европска димензија и европске вредности.

“Кључ у односима је језик људи, културна и интелектуална размена, што се показало још битнијим у 20. веку када је дошло до проблема у односима, па и прекида”, казала је Колаковић и додала да је први прекид био после Другог светског рата, који је дуже трајао јер је пребачен на ниво француско-југословенских односа, а други током деведесетих година за време сукоба на простору бивше СФРЈ и НАТО бомбардовања СР Југославије.

Директор Балканолошког института Војислав Павловић говорећи о српским стипендистима у Француској у 19. веку казао је да их је та земља мењала и вршила велики утицај на њих.

Он каже да је фасцинација Француском у суштини фасцинација демократијом.

Додаје да се та фасцинација Француском може и сада десити у Србији, и то, како каже, приликом пристуња ЕУ.

Станислав Сретеновић са Института за савремену историју навео је да је у средњоисточној Европи мало примера као што Србија може да каже да скоро већ 200 година одржава односе са Француском.

“Кључна црта која нас повезује су људске активности и без обзира на боље и лошије политичке односе, ти односи међу грађанима су се нарочито истицали и за време ратова и у миру. Ти лични односи остају у дуготрајном сећању и задржавају се у сећањима одређених породица, где се с колена на колено преносе”, казао је Сретеновић.

Сретеновић истиче да су Француска и Србија скупо платиле савезништво у Великом рату, као и пријатељство које је уписано и у камену и то и у Србији и Француској.

Савремени односи Србије и Француске се одвијају у Европи, која је у миру и у којој влада демократија, казао је Сретеновић додајући да је француско-српско пријатељство залог за будућност.

“Два века дипломатских односа су духовни капитал који Срби имају код Француске и могу да послуже да односи буду бољи и да Србија има већу француску подршку на путу ка ЕУ”, казао је Сретеновић.

У току данашњег дана, поводом завршетка обележавања 180 година дипломатских односа Србије и Француске, француски амбасадор у Београду Жан – Луј Фалкони организовао је пријем у Амбасади, пре којег је емеритус Жан – Пол Блед одржао предавање на ту тему у Српској академији наука и уметности.

„Српска стварност“ / Танјуг /

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here