- 03.2019.
У Београду су одржани седамнаести по реду протест “Један од пет милиона”. Скуп је почео на Платоу испред Филозофског факултета одакле су учесници кренули у протестну шетњу до зграде Радио-телевизије Србије где је одржан перформанс.
Протест је почео на Платоу око 18 часова. Окупљенима су се обратили историчар Чедомир Антић, један од организатора Миодраг Симовић и студент Факултета политичких наука Стефан Симић.
Глумац Бранислав Лечић је на почетку обраћања поновио захтеве учесника протеста и истакао да ако се не испуне захтеви опозиција ће се окупити 13. априла у Београду. Након тога је пуштена химна “Боже правде”.
Историчар Чедомир Антић рекао је да му је част што је на месту на коме се “већ 150 година брани демократија”.
“Питају нас за шта се боримо, наводно нико не примећује шта је то лоше, ми кажемо боримо се за демократију”, истакао је Антић.
“Демократија је унутрашња слобода, може неко бити лично срећан колико год жели, ако нису срећни људи до њега, ако грађани немају слободу да одлучују о својој судбини, ако срећа није срећа оних око нас, онда наша срећа није лични забран, већ је себичност и није дугог века”, поручио је Антић.
Нагласио је да је била кратког века победа из 2000. године.
“Тешко смо је стекли, једва смо је стекли, хитали смо ка њој и били смо спремни на сваки споразум са људима са којима споразума нема, који живе од ропства овог народа, који живе од тога што су варалице”, рекао је Антић и додао да “ћемо се изборити поново за демократију”.
“Пред нама су дуги дани и месеци, али наша победа је извесна. Наша победа је извесна зато што смо ми праведни и наш рат је праведан, то је рат миран, то је рат демократске Србије”, навео је Антић.
Протест “Један од пет милиона” у Београду
Један од организатора Миодраг Симовић рекао је да смо “протеклих недеља били сведоци репресивних мера система”.
“Цитираћу речи (Зорана) Ђинђића: ‘Њихово је да прете, да хапсе, да туку, а наше је само да издржимо, можемо барем колико и они и бар један дан дуже да прославимо победу‘”, навео је Симовић.
“Шета више од 100 градова у Србији, показали смо за четири месеца да Србија се умирити не може”, поручио је Симовић.
Критиковао је директорку Републичког завода за заштиту споменика културе Мирјану Андрић и одговорног архитекту Снежану Јојић због дозволе за изградњу гондоле у Београду.
Окупљенима се обратио и ухапшени студент Факултета политичких наука Стефан Симић који је рекао да је тренутна градска власт, према његовом мишљењу, “најгора градска власт у историји Београда”.
Истакао је да се размећу гондолом, јарболима, фонтанама. “Ништа од тога нама не треба. Нама требају школе, вртићи, паркови, болнице”, поручио је Симић.
После говора учесници су кренули у протестну шетњу до зграде РТС-а и Владе. Учесници протеста носе танспаренте “Пошта поштарима, странке политичарима. Не требају нам ПУПС-овци, требају нам стручњаци”, “Доживотна прође, CHF робија никада”, “Пробуди се, устани Србијо”, “Ниједан динар од народа за банкарску пљачку”.
“Дневник слободне Србије” испред зграде РТС-а
Испред зграде РТС-а одржан је перформанс под називом “Дневник слободне Србије” у ком су се обратили председник Удружења за заштиту уставности и законитости Саво Манојловић и председник Удружења синдиката пензионисаних војних лица Србије Јован Тамбурић.
Минутом ћутања учесници су одали пошту песнику Добрици Ерићу. Протестна шетња је настављена до зграде Владе Србије.
Протестовало се и у још неколико градова. У Пироту је одржано протестно окупљање “Један од пет милиона”, а Пироћанцима се обратио суграђанин, песник Игор Ђорђевић који је рекао да људи у страху окрећу главе од оних који протестују и да Влада Србије сеје све већи страх међу људе.
Поручио је да није битан број људи који се окупља, већ њихова храброст да изразе ставове и мисле својом главом. Није примерено насиље које спроводе Влада и Александар Вучић. Живимо под опсадом и само упорним протестима можемо нешто да променимо, поручено је са протестног скупа у Пироту.
Са протеста у Јагодини грађани су, као и на протеклим скуповима, затражили одлазак са власти актуелних функционера и смену руководстава РТС-а и РТВ-а, а затим су кренули у протестну шетњу улицама града.
Први протест у Београду одржан је 8. децембра и то под називом “Стоп крвавим кошуљама” због напада на лидера Левице Србије Борка Стефановића у Крушевцу 23. новембра.
Упућени су захтеви да се открију налогодавци убиства Оливера Ивановића, да се открије ко је покушао да убије Борка Стефановића и да се сазна ко је покушао да убије новинара Милана Јовановића.
Након тога додати су и захтеви да оставке поднесу и министар полиције Небојша Стефановић, директор РТС-а Драган Бујошевић и главни и одговорни уредник Информативног програма РТС-а Ненад Љ. Стефановић.
Објављивање плана за решавање питања Косова такође је један од захтева.
„Српска стварност“ / РТС, Агенције /
