1. 01. 2020.

Проф. др Весна Гаровић, Клиника Mayo, Рочестер, САД 

Весна Гаровић је после гимназије завршила Медицински факултет у Београду. Ту је стекла и специјализацију из гинекологије и магистеријум из биохемије. Стручно усавршавање је наставила у Америци. У Канади је стекла докторат. Потом у САД специјализирала интерну медицину и нефрологију. Лекар је клиничар, а бави се и базичном науком и истраживањима. Пише научне радове и води значајне пројекте.

   У чувену Клинику „Мејо” у Рочестер је стигла пре 20 година. „Мејо“ је и тада био познат, а данасје  једна од три најпрестижније клинике у свету. Запошљава око 30.000 људи и преко 2.000 лекара свих профила и између осталог поседује седамдесет хируршких сала.  У једну од најпрестижнијих светских здравствених установа примљена је са циљем да развија област хипертензије и болести бубрега у трудноћи.

Проф. др Весна Гаровић је данас начелница службе за клиничка истраживања Клинике „Мејо“ (Mayo Clinic, Rochester, USA; Professor of Medicine; Head of Clinical Trial Unit),  , а такође и консултант Службе за нефрологију и хипертензију Департмана за интерну медицину (Consultant, Division of Nephrology and Hypertension, Department of Internal Medicine)  и консултант Департмана за гинекологију и акушерство (Consultant, Department of Obstetrics and Gynecology).  За оно што ради је  чак девет пута у последњих 10 година проглашавана за најбољу у САД.  Убраја се међу педесет лекара који заузимају водеће позиције у тој светски престижној клиници. У 2018. је проглашена за најбољег лекара Клинике „Мејо“. Она је докктор медицинских наука и угледни професор, која је држала предавања у преко сто држава, широм наше планете.

Везу са Србијом никада није прекидала. У Београд долази два пута годишње. Сваки пут се види са друштвом из Пете београдске, као и са колегама са Медицинског факултета који су апсолвирали 1979. године. У српској престоници јој живе две сестре са породицама и увек је радују сусретима са њима и пријатељима.

Боравак у Србији користи и да своје знање и искуство у најразвијенијој земљи света, када је у питању медицина, САД – пренесе својим колегама и студентима медицине. Помаже и колегама који долазе у САД на стручно усавршавање, па и на Клинику „Мејо“. Помогла им је да раде клиничке опсервације. Тренутно у њеној лабораторији борави докторка из Србије, која је добила „Фулбрајтову” стипендију, и која је већ публиковала радове у важним часописима.

Проф. др Весна Гаровић је веома ангажована и у организацији Сусрета лекара српске дијаспоре који се одржавају сваке године под покровитељством принца Александра и принцезе Катарине Карађорђевић,. На те конференције у Србију доводи и најистакнутије лекаре са своје клинике и из Америке, да нашим лекарима пренесу најновија светска искуства у лечењу пацијената. Та помоћ је немерљива. Јер, како професорка Гровић каже сваки успех, а посебно у медицини, почива пре свега на знању и на великом раду. Лекари у Америци су између осталог успешни, јер континуирано уче од студија на факултету, па све до пензије. Струка се континуирано веома брзо развија и ако желите да будете успешни морате континуирано да учите.

Проф. др Весна Гаровић са својим сарадницима у Лабораторији коју предводи на Клиници „Мејо“

Приликом последњег боравка професорке Гаровић у Београду замолили смо је да из своје богате праксе пренесе нека искуства колегама са ових простора.

“Када је реч о пацијентима ми на „Меју” видимо најболесније од болесних. У САД се много тога решава на нивоу примарне лекарске праксе. Тек када они не могу да помогну пацијенту, он долази код нас. Стандард који ми обезбеђујемо је веома висок. Чак и престижне болнице које одлично раде нама шаљу компликоване случајеве. Начин рада у САД се разликује од оног у Србији. Оних дана када примам пацијенте, прегледам све оне који су заказани тог дана, а то што сам професор или шеф мене не чини другачијом од нефролога који је ту дошао пре три месеца. Када је реч о чекању на специјалистичке прегледе, мора да се испоштују одређена правила. Пацијента прво погледа интерниста, па ако он мисли да треба да га види нефролог, преглед се организује углавном у року од 48 сати.“

“Када је реч о лечењу карцинома и истраживањима лекова, мислим да неће постојати један универзални лек који ће лечити рак већ да ће сваки тумор бити „нападан” другачијом терапијом. Углавном имамо терапије које су фокусиране на одређени орган или на тип ћелијског карактера канцера.”

“Мислим да би у Србији требало променити став лекара опште медицине. Они могу много више да помогну пацијентима него што се тренутно од њих очекује. У Београду сам годину дана радила као лекар опште медицине и било је дана када сам имала по 90 пацијената. То је неупутно, како за лекаре, тако и за пацијенте. На „Мејо” клиници, пацијенту кога видим први пут могу да посветим до сат времена, а онима који долазе на контролу између 15 и 30 минута”, поручује проф. др Весна Гаровић, једна од наших најуспешнијих лекара, која живи и ради у САД.

 „Српска стварност“

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here