1. 11. 2019.

На основу незваничних података са платформе ИЗИС, само у 2019. години 58.000 је новооболелих особа од малигнитета у Србији. Према званичним подацима са БАТУТ-а, 2015. године овај број износио је 38000, изнела је податке професор и неурохирург Даница Грујичић на данашњем Првом српском лекарском конгресу у Косовској Митровици о последицама НАТО бомбардовања.

Неопходно је да сви схвате да само владина комисија за испитивање последица бомбардовања НАТО-а 1999, (Координационо тело), има снаге да нешто уради и мора бити састављена искључиво од стручних људи.

„На жалост изостала је она реакција државе коју смо ми очекивали, а то је Координационо тело које је било планирано од научника из свих делова Србије“, рекла је Грујичић.

Професор Грујичић истакла је да је изостала реакција коју су научници очекивали када је пре две и по године група српских лекара, хемичара и физичара, покренула иницијативу да се после две деценије званично и научно утврде праве последице бомбардовања НАТО-а, упркос томе што је прошле године формирана комисија у скупштини Србије.

Добро је да барем има скупштинске комисије, али мора апсолутно без политике

„На жалост из неког разлога не постоји закључак владе и наше координационо тело четири министарства не постоји. Кад већ ми не постојимо, добро је да барем постоји парламентарна комисија и да се барем она овим бави, али цела ова прича мора да буде апсолутно ослобођена политике и било каквих облика тужбе. Она мора бити научно основана, јер је то једини начин којим ми можемо доказати шта су нам урадили. А свашта су нам урадили“, казала је Грујичић.

Стопа малигнитета упадљиво је повећана, посебно код деце.

„Јављају се тумори који су раније били резервисани само за старије популације – код деце. Деца нам више оболевају. Чак и тумори који имају повољну генетску структуру, понашају се потпуно неочекивано и ви више не можете ништа предвидети. Број пацијената је све већи, закрченост онколошких институција све већа. Регистар за рак Батута донекле врши свој посао. Међутим, ми смо дошли до неких података преко овог програма ИЗИС, где ви сада на основу само једног прикључка на дугме, можете да видите сасвим јасно колико је нових“, објаснила је Грујичић.

Она је ипак истакла да „није цела Србија загађена“, те да се морају тачно утврдити ти делови, сачувати и заштитити они који јесу.

На жалост изостала је она реакција државе коју смо ми очекивали, а то је Координационо тело које било планирано од научника из свих делова Србије, у који је требало укључити универзитете, укључујући и универзитет у Косовској Митровици; тело у коме је требало да млади људи докторирају на овој теми, да своје радове публикују у часописима. И када ви имате на једну тему из више области 50 часописа у којима ће се објавити ваш рад, онда ви имате доказ шта су нам урадили 1999

Александар Ћорац: Срамота за струку да 20 година нема одговора

„Само они који немају добре намере кажу последица нема. Ако смо дозволили да после 20 година постављамо питање на које је давно требало да дамо одговоре а не да постављамо питање, сама струка треба да се стиди што није дала одговор за оно што прима плату“, речима професора Александра Ћорца са катедре за превентивну медицину Медицинског факултета у Косовској Митровици, отворен је јутрос конгрес српских лекара са медицинских факултета и научних институција и комисија за утврђивање последица бомбардовања на СРЈ у граду на Ибру.

Подсетио је на то да је ова тема, са друге стране експлоатисана у медијима, истовремено док у научним круговима није на адекватан начин обрађена.

„Многи кажу прошло је много година. Хајде да видимо постоје ли начини да докажемо то присуство?“ – рекао је Ћорац.

Др Јагош Раичевић: Могуће и наша обавеза је да утврдимо степен загађења да својим потомцима не остављамо еколошка загађења

„Могуће је проценити колико је еколошко загађење настало након НАТО бомбардовања 1999. Могуће је утврдити потенцијално узрочно-последичне везе између загађеног окружења и новоснасталог канцера. Могуће је да још увек постоје делови еко-система који захтевају поновну ремедијацију. Наша обавеза је да својим потомцима не остављамо еколошка загађења која можемо да решимо“, рекао је у закључку своје дискусије Др Јагош Раичевић, са нуклеарног института Винча.

Такође је уверен да ће државе НАТО-а вршити притисак на Србију да учини напоре како би спречила даље последице бомбардовања.

По његовој оцени могуће је и да у Србији „неко не жели да се испитају проблеми заосталих загађења и да врши притисак на доносиоце одлука да се истраживања што више одлажу и на крају прекину“.

„Комисија за истраживање последица НАТО бомбардовања“ формирана је прошле године, али она још увек није започела са радом а ни предлог није предат влади, која је на основу тога требало да донесе закључак.

Данас је излагао и председник Комисије др Дарко Лакетић управо на тему „Учесталост малигних обољења код генерације деце рођених након 1999. године“.

„Скупштина је законодавно тело, лаичко тело за бављење темом научног утврђивања последица бомбардовања“, у дискусији је рекао и лекар из Београда, Паја Момчилов. Подржао је искључиво научни приступ овој теми и по сопственом признању, сам се лечи од леукемије.

На конгресу у Косовској Митровици учествују познати српски лекари, физичари за нуклеарну медицину и хемичари, међу којима су, поред Грујичић и Раичевића, и Горан Беловић, као и професор са Берклија, Јасмина Вујић, а преко електронског видео укључења говорио је и генерал Слободан Петковић који је руководио деконтаминацијом у деловима где је то могло да се спроведе.

„Српска стварност“

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here