У присуству бројних колега и гостију, у препуном Клубу Института за кардиоваскуларне болести “Дедиње”, изузетно занимљиво предавање о савременом приступу сепси одржао је професор медицине са америчког Универзитета Централне Флориде и виситинг професор на Медицинском факултету у Новом Саду, др Сава Ненић.
- 10. 2018.
Овај врсни стручњак, субспецијалиста мултидисциплинарне интензивне критичне неге, иначе некадашњи члан Института “Дедиње”, данас са завидном америчком каријером, говорио је о најновијим медицинским сазнањима и савременом приступу сепси, о америчким методама и искуствима у борби против овог масовног убице. Проф. др Ненић ће, као будући консултант за критичне случајеве на Институту “Дедиње” и специјални саветник директора Института проф. др Милована Бојића, своје знање и искуство из струке, настојати да пренесе и у Србију, па ће сарадња са Институтом“Дедиње” бити нуклеус имплементације мултидисциплинарне интензивне неге и на наше просторе. Ако има воље, то је једноставно, сматра проф. Ненић, јер не треба измишљати топлу воду: сазнања до којих је медицина дошла само треба имплементирати.
-А ту смо ми који долазимо из земље где је медицина најбоља, који не смемо заборавити на своју Србију у којој смо стасали. Ту смо да помогнемо да све што је ново у медицини додје што пре у нашу Србију – каже гост Института, а сада и сарадник, проф. др Сава Ненић.
Ово је његова једноставна, кратка, свима разумљива прича о сепси:
“Сепса је реч која буди страх код сваког човека. Она је веома честа у данашње време и болесници са овом дијагнозом се свакодневно примају у болнице широм света па тиме и у Србији. Сепса се свакодневно јавља и код већ раније хоспитализованих болесника, па није ништа чудно када чујете да је, на пример, болесник после компликоване операције развио сепсу. Сепсу је неопходно препознати на време и не дозволити јој да узме маха и прогредира у септични шок. Данас се сепса дефинише као инфекција која је довела до отказивања најмање једног виталног органа. Дошло је до отказивања функције или плућа, или срца, бубрега, јетре, мозга, или система који је одговоран за згрушавање крви. Уколико дође до пада притиска у организму онда то називамо септични шок. Смртност од сепсе, а поготово од септичног шока, и даље је изузетно висока у целом свету иако данас имамо врло високоразвијену технологију за подршку органима који су отказали као и веома снажне антибиотике.”
Од сепсе у Америци умре годишње око 215.000 људи што чини скоро 10 одсто од укупне смртности, а од септичног шока, чак пола милиона људи. Цена појединачног лечења сепсе и септичног шока је изузетно висока и мери се у десетинама и стотинама хиљада долара.
-Најбитније је сепсу брзо препознати и дијагностификовати, те што брже започети са правилном терапијом, држећи се “Евиденце Басед Медицине”, односно савремене медицине чињеница. ”Медицини величина” код сепсе нема места-говори проф. др Ненић и сматра да се у Србији сепса често не препознаје на време и не лечи у складу са најновијим медицинским сазнањима, а то има високу цену.
-У Америци и развијеним земљама западне Европе постоји посебна субспецијалистичка грана медицине која код нас у Србији не постоји. Она се зове мултидисциплинарна интензивна (критична) нега и њу могу да упишу три врсте специјалиста- интернисти, анестезиолози и хирурзи. Ми који смо завршили ову субспецијалност водимо интензивне блокове или шок собе, како их у Србији називамо, док их у Србији воде анестезиолози или кардиолози. Током ове субспецијализације се добија мултидисциплинарно знање које нам омогућава да, просто речено, спојимо органе наново у једну здраву целину, при чему нам није неопходан кардиолог за срце, нефролог за бубрег, пулмолог за плућа… -објашњава проф. Ненић
Људски организам је као хидраулички систем који се састоји од пумпе, што је код човека срце, цеви – што су код човека крвни судови и течности која кроз њега циркулише, што је у људском телу крв. Уколико кардиоваскуларни систем упоредимо са водоводом онда знамо да уколико пумпа адекватно ради, има довољно воде у оближњој реци и цеви су проходне и пуне – сви наши станови ће имати добро снабдевање водом. Тако је исто и у људском телу: срце мора добро да пумпа, крвни судови морају да буду одређеног дијаметра, проходни и непропустљиви, а у систему мора да буде довољно течности која циркулише и доноси кисеоник, који је неопходан сваком органу. Код сепсе и септичног шока долази до слома целог тог хидрауличког система јер са једне стране бактеријски отрови нападну крвне судове и нагло их прошире, а уз то доведу до њихове пропустљивости што доводи до наглог пада нивоа течности у систему. Са друге старне ти исти бактеријски токсини нападну срце које нагло изгуби способност адекватног пумпања. Пошто нема протока, те тиме нема дотока кисеоника у виталне органе, они почињу да отказују један по један, а смртност креће прогресивно да расте. Смртност са једним отказаним органом износи 21 одсто, са два 44, са три 65, док са четири отказана органа она износи читавих 76 одсто. Уколико се још узме у обзир чињеница да после петог сата од развоја сепсе сваки пропуштени сат примене адекватне терапије повећава смртност за додатхих 7 одсто, долазимо до закључка да је у лечењу сепсе изузетно важна брзина успотављања дијагнозе и у што краћем временском периоду правилно започињање терапије.
У своме предавању проф. Ненић је приказао случај младе жене која је после компликованог порођаја и тешког крварења развила септични шок са отказивањем четири витална органа и калкулисана смртност је била преко 90 одсто.
– Доласком у мој интензивни блок терапија је промењена за 180 степени од оне претходне. Уместо да се празни уз помоћ диуретика, болесница је примила преко двадесет литара интравенске течности уз прецизан мониторинг који ми субспецијалисти ове гране медицине свакодневно користимо код овако тешких болесника ,а да смо при томе научени да на прави начин интерпретирамо податке које смо путем те технологије добили. Уз правилно изабране и адекватно коришћене снажне антибиотике, септични шок је после неколико дана побеђен, бубрези, срце, плућа, јетра и коагулациони систем успоставили своју нормалну функцију, болесница одвојена од вештачких плућа и после двадесет и шест дана, након што је поново проходала, вратила се кући својој беби-присећао се свог, често несхваћеног рада у Србији и духовито додао: не Сахара већ Нијагара. Не диуреза, већ волумен…много течности, јер 50 одсто пацијената успостави хемодинамску равнотежу захваљујући ударном волумену, а да би се септички шок победио, мора се постићи савршена хемодинамика.
Занимљиво предавање и бројна питања и потпитања…пролетело је за трен. А ово је само прво у низу који се очекује. Јер, проф. Ненић је постао, како већ рекосмо консултант Института, и специјални саветник директора, проф. др Милована Бојића који је, уручујући му захвалницу, рекао:
– “Интензивна медицина је заправо драматична медицина и част нам је да проф. Ненић, врсни стручњак у америчким оквирима, жели да своја завидна знања из медицине подели са нама на Институту “Дедиње” и помогне нам да по најсавременијим узусима осавременимо нашу интензивну негу. Он је на извору онога што свакодневно препознаје светска медицина и таква продужена рука нам и те како треба, јер наш Институт мора постати место које препознаје најбоље и прихвата најбоље. Проф. Ненић нас учи да будемо рационални, а ефикасни у лечењу, да мање користимо скупе лекове, а максимално применом светског знања помогнемо пацијенту. И ово његово предавање је показало да је знање моћ” – рекао је дирецтор Института “Дедиње”.
-Академик Радивоје Чоловић, председник Српског лекарског друштва је честитао Проф. Ненићу на изванредном предавању и поделио са њим озбиљну забринутост када је у питању све присутнија антибиотска резистенција.
Захваљујући се на топлим речима домаћина и колега, проф. Ненић је рекао да сазнање да постоје људи попут професора др Милована Бојића, који желе да искористе сваку прилику да се донесу најновија знања, у њему који долази из далеког ултра развијеног света, буди велики оптимизам.
“ Српска стварност”
