21.01.2019.

На прес конференцији одржаној у Медија центру у Београду данас су објављена имена овогодишњих лауреата „Великe наградe Иво Андрић”. „Велика награда Иво Андрић” за животно дјело додјељује се српском прозном писцу Горану Петровићу,  а „Велика награда Иво Андрић” за најбољу књигу за 2018. годину додјељује се Рајку Петрову Ногу за пјесничко дјело Сонет и смрт у издању Српске књижевне задруге у Београду.

Жири је радио у саставу – Јован Делић, председник и Мухарем Баздуљ и Желидраг Никчевић, чланови, у образложењу своје одлуке су између осталог нагласили:

Горан Петровић је објавио књигу кратке прозе Савети за лакши живот, која је носила хуморну жанровску ознаку „роман уз кафу”, четири романа: Атлас описан небом, Опсада цркве Светог Спаса, Ситничарница „Код срећне руке”, Испод таванице која се љуспа, три књиге прича: Острво и околне приче, Ближњи и Разлике, три књиге изабраних прича: Све што знам о времену, Породичне сторије и Унутрашње двориште, књигу записа Претраживач и двије књиге драмских текстова: Скела и Матица.

Књиге Горана Петровићa до сада су објављене у сто деветнаест издања, од чега шездесет седам на српском језику, а педесет два у преводима на руски, шпански, француски, немачки, италијански, бугарски, енглески, пољски, словеначки, македонски, украјински, холандски и персијски (фарси) језик. Оваква рецепција је импознатна и не може бити случајна, поготово рецепција на страним језицима. Ових неколико библиографских података убједљиво и недвосмислено потврђује да је Горан Петровић данас свјетски писац и да припада свјетској књижевности. „Велика награда Иво Андрић” јавно промовише Горана Петровића као планетарну књижевну чињеницу.

„Велика награда Иво Андрић” за најбољу књигу за 2018. годину додјељује се Рајку Петрову Ногу за пјесничко дјело Сонет и смрт у издању Српске књижевне задруге у Београду.

Ного је већ збирком Безакоње (1977) озаконио сонет као своју омиљену, строгу пјесничку форму, у којој је досад испјевао преко стотину пјесама, надмашивши тиме број сонета, по Ноговом осјећању ненадмашног, Стевана Раичковића. Зато данас изгледа не само природно, већ и неминовно што се овај пјесник и критичко-теоријски позабавио сонетом, одабравши за свој магистарски рад, урађен и одбрањен на Филолошком факултету у Београду, тему Сонети и поеме Скендера Куленовића, и што ће се помно бавити пјесништвом Алексе Шантића и Јована Дучића. Шантић, Дучић, Куленовић, Раичковић, па и Бранко Миљковић – то је Ногов избор из традиције по сродности и сонету.

Пјесничка књига Сонет и смрт компонована је као строг лирски триптих, са уводном и изводном аутопоетичком пјесмом са лијевим и десним крилом од по дванаест, односно тринаест, и са средишњим дијелом од седам сонета. Са двадесет пет књига поезије, са двије-три књиге есеја, са двјема прозним књигама сјећања и дневничке прозе, са издањем Дела Рајка Петрова Нога у пет и Изабраних дела у седам књига, којима ће се ускоро придружити и осма – Мождани удар – Рајко Петров Ного је данас у најужем кругу највећих живих српских пјесника.

„Српска стварност“ / Агенције, Искра /

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here