Mesto za reklamu
  1. 11. 2019.

Ректорка Универзитета у Београду Иванка Поповић каже за РТС да је одлука о докторату Синише Малог искључиво академска, као и да је процедура покренута против кандидата, али да то не значи да се не може разговарати о одговорности ментора и чланова комисије.

Иванка Поповић је, гостујући у “Београдској хроници”, објаснила да неакадемско понашање обухвата више ствари, а конкретно у случају доктората министра финансија Синише Малог то значи представљање туђих идеја или туђег рада без навођења ауторства.

Последица ове одлуке је, како је навела, поништавање доктората.

“Ми смо имали већ неколико случајева, само то није било у жижи интересовања јавности”, рекла је Поповићева.

Објаснила је да ће се то десити на Сенату Универзитета, по препоруци Одбора који је одлуку донео једногласно.

На питање да ли неке санкције према процедурама сносе и ментор и комисија или само кандидат, Поповићева је одговорила да је покренута процедура против кандидата.

“Конкретно, у овом случају процедура је покренута против кандидата, али то не значи да не може да се предузме и следећа фаза – да се разговара о одговорности ментора и чланова комисије”, истакла је ректорка и додала:

“То сад зависи од академске заједнице, да ли ће даље истражити то питање.”

Одговарајући на питање шта каже када чује да је одлука о докторату политичка, Поповићева истиче да је због тога и апеловала током читавог поступка да он остане у академским оквирима, како се та одлука не би довела у било какву сумњу и схватила као политичка одлука.

“Та одлука је заиста заснована само и искључиво на подацима који су били доступни Одбору, а било их је доста. И Одбор је као стручно тело Универзитета једногласно донео одлуку на основу података које је имао и то може бити искључиво академска одлука”, објаснила је ректорка.

Указала је на специфичност овог случаја, јер није реч о неком из академске заједнице већ о особи која је позната јавности па је то изазвало посебно интересовање.

“У овим другим случајевима које смо имали таквог интересовања није било”, додала је Поповићева.

“Недовољно ценимо вредност знања”

Ректорка је навела да годишње докторску дисертацију на Универзитету у Београду одбрани око 650 особа.

На питање да ли је то мали или много, ректорка каже да све зависи шта докторат у данашње време представља. Сматра да постоји потреба за докторатима.

“Оно што се променило, пре педесетак година докторска дисертација је врло често била круна нечијег научног рада, а у садашње време то представља улазницу у свет научног истраживања, представља квалификацију да једна особа може самостално да изводи научна истраживања, да је за то способна”, наводи Поповићева.

Тврди да је у том смислу важно сагледати колико доприносе природне науке, техничке, медицинске или друштвено-хуманистичке, као и да се ти доприноси разликују.

“То је сада један школски програм који те младе људе оспособљава да могу самостално да раде посао и многи од њих не раде у оквиру академске заједнице, него могу та своја знања да искористе у неком другом виду професионалног живота Из тога разлога вредност тог знања које се стиче је велика”, објаснила је ректорка.

Нагласила је да ми недовољно ценимо вредност знања, да она некако није видљива и није опипљива.

“У целом свету се вредност знања штити на различите начине, заштитом интелектуалне својине. То што је код нас то можда мање заступљено, не значи да је знање код нас мање вредно”, поручила је Поповићева.

“Знање је сада лако доступно преко интернета и ми смо се сви опустили да лако долазимо до знања и да не морамо да за то плаћамо, односно да препознамо да је то нечија туђа својина. То је у целом свету учинило неприхватање да морамо да поштујемо интелектуалну својину на одговарајући начин”, навела је Поповићева.

Навела је да је у последњих десет година у целом свету за 70 одсто увећана количина неадекватно преузете интелектуалне својине

“У многим земљама се праве прописи, негде чак и закони, који указују на потребу да се то знање на тај начин заштити и да се младим људима објасни да је то заиста кривична ствар ако се на неодговарајући начин користи туђа својина као вредност коју морамо да чувамо”, рекла је Поповићева.

Нагласила је да смо, кад је реч о подстицању поштовања знања као вредности, још у повоју, али да верује да смо на добром путу.

“Жао ми је да се овде, у нашем друштву, све ломи преко овог специфичног случаја, да то није учињено приликом неке друге ситуације. Ситуације су сличне и не сматрам да треба један посебан случај издвајати и давати му ову видљивост коју је имао, јер је то заиста на крају мало и ометало Универзитет у раду”, закључила је ректорка.

„Српска стварност“ / РТС /

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here