1. 04.2019.

Светска банка је у новом Редовном економском извештају за Западни Балкан констатовала да је привредни раст Србије од 4,2 одсто у прошлој години надмашио очекивања и предвиђа да ће у 2019. износити 3,5 процената, а наредне године 4 одсто.

У извештају који је представљен новинарима у Београду наводи се да је “у Србији, највећој економији у региону Западног Балкана, привредни раст 2018. подстакнут потрошњом и инвестицијама, делимично услед повећања плата у јавном сектору и пензија, те опоравка енергетског сектора након пада производње у 2017.”

Светска банка напомиње да економски раст на Западном Балкану бележи убрзање са 2,6 пост у 2017. години на 3,8 посто лани, уз пројекцију да ће он у просеку износити 3,7 процената у овој и идућој години.

Међутим, овакви изгледи су подложни растућим спољним и домаћим ризицима, укључујући геополитичке и трговинске спорове, те спорији од очекиваног темпа структурних реформи, упозорава се у извештају и оцењује да је стога потребно убрзавање реформи.

Земље у региону, како се додаје, сада имају прилику да унапреде реформе како би ублажиле ове ризике усред све већих захтева јавности за већим економским могућностима.

Упркос снажнијем расту у 2018. години, у региону је отворен мањи број нових радних места, што одражава ограничену динамику приватног сектора, наводи се и прецизира да је прошле године у региону отворено само 96.000 радних места, углавном у производњи и услугама, у поређењу са 171.200 радних места отворених 2017. године.

Стопа незапослености је опала прошле године, али је и даље висока, посебно за жене и младе. У неким земљама је пад незапослености произашао из повећане неактивности радне снаге и емиграције, а не због новоотворених радних места, сматра Светска банка.

“Креатори политика у региону треба да спроведу реформе које могу да доведу до одрживог замајца привредног раста који ствара радна места”, каже Линда Ван Гелдер, директорка Светске банке за Западни Балкан.

Унапредити реформе усмерене на повећање продуктивности

Брзорастуће компаније, како напомиње, стварају највећи број радних места на Западном Балкану, али таквих компанија је мало, нарочито у поређењу са другим малим транзиционим економијама у Европи.

“Уклањање препрека које малим предузећима отежавају такмичење на тржишту и раст отворило би нове могућности за људе, и охрабрило би предузетништво и иновације, повећало би запошљавање и ослободило потенцијал људског капитала овог динамичног региона”, закључује Ван Гелдер.

У извештају се наглашава да земље које су се определиле за фискалну консолидацију бележе пад јавног дуга, а да је очување ових резултата од кључног значаја.

У већини земаља јавни дуг је и даље висок, а јавном потрошњом доминирају велики издаци за плате у јавном сектору и нециљана социјална давања. Стога унапређење ефикасности и праведности јавне потрошње, као и јачање мобилизације буџетских прихода остају приоритети за земље Западног Балкана, наводи се у саопштењу Светске банке.

У том контексту, а према наводима извештаја, од виталног је значаја за земље Западног Балкана да унапреде реформе усмерене на повећање продуктивности, стимулисање раста и отварање радних места.

„Српска стварност“ / Агенције /

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here