- 08. 2019.
Народна банка Србије је, за седам година рада са гувернером Јоргованком Табаковић на челу, у потпуности испунила своје законске циљеве – постигла и очувала ценовну и финансијску стабилност, захваљујући чему се данас у Србији лакше живи, планира и послује, и доносе дугорочне одлуке.
Инфлација је са двоцифрених нивоа сведена на ниво упоредив са европским земљама, и током претходних шест година очувана је на око два одсто, по чему је Србија сада у рангу са развијеним земљама, саопштено је из НБС, поводом седмогодишњег рада врховне монетарне власти под руководством Јоргованке Табаковић.
Држањем инфлације чврсто под контролом очувана је реална вредност доходака свих грађана Србије и смањени трошкови финансирања привреде, државе и становништва, наводи се у саопштењу.
“Данас, и седам година уназад, Народној банци Србије се верује да ће инфлацију одржати под контролом. Пре тога, краткорочна инфлациона очекивања финансијског сектора и привреде су била на нивоу од одам и 10 процената, и прилично су осцилирала. Данас су она ниска и знатно стабилнија, крећу се у границама новог, нижег циља НБС”.
Из централне банке поручују да се очекује и верује да ће стабилност цена бити очувана и у наредне две године, што значи поверење да ће се стабилно пословно окружење и одржати.
Током мандата гувернера Јоргованке Табаковић, додаје се даље, обезбеђена је релативна стабилност курса динара у односу на евро, због чега грађани више не гледају у курсне листе са страхом од промена. Динар је номинално ојачао према евру за 0,7 одсто.
У последњих седам година интервенцијама на девизном тржишту нето је купљено 2,85 милијарди евра.
“Кретање курса динара, не само да није било ограничење за извозни потенцијал домаће економије, већ се стабилност показала као кључна карика за продубљавање сарадње са светом. Као гарант стабилности и за наредни период – бруто девизне резерве ојачане су на рекордних 12,1 милијарди евра”.
Враћено је поверење у динар, тако да је динарска штедња данас четири пута већа у односу на 2012. годину и расте убрзано.
“Преко 71 милијарда динара динарске штедње у јулу, недвосмислено говори о враћању поверења у националну валуту. Чињеница да је 10 одсто динарске штедње положено на период преко две године, такође говори о враћању поверења у динар”, истичу из НБС.
Учешће динара се повећава и у јавном дугу, на 27 процената, а расте учешће седмогодишњих и десетогодишњих хартија које су до пре седам година, како се наводи, биле незамисливе за наше тржиште. Данас су седмогодишње и десетогодишње динарске хартије Србије изузетно тражене, упркос четири пута нижим каматама.
Сачувана је финансијска стабилност и решено наслеђе проблематичних кредита. Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима у банкарском сектору на крају јуна је спуштено на 5,2 одсто, што је за 17,2 процентна поена ниже у односу на период када је усвојена Стратегија за решавање проблематичних кредита.
“Њихово стање смањено је за 307 милијарди динара, односно за чак 71 одсто, а Србија данас и у међународним оквирима служи као пример земље која је на најбољи начин решавала питање проблематичних кредита”, прецизирају из НБС.
Данас су, додаје се даље, каматне стопе на динарске кредите становништву два пута ниже, а привреди три пута ниже у односу на период када почиње континуирани циклус релаксације монетарне политике 2013. године.
“И тиме је НБС, на челу са гувернером Јоргованком Табаковић, повећавала расположиви доходак грађана и привреде, подстицала и кредитну активност и доприносила расту инвестиција и економске активности”.
Смањење трошкова камата за око 50 одсто у односу на 2014. годину, као и по основу курсних разлика за око 80 одсто, такође је било важан фактор повећане успешности привреде у протеклим годинама.
И каматне стопе на динарске државне хартије су данас за око 10 процентних поена ниже у односу на 2012. годину (четири пута ниже), што је, како указују из централне банке, један од фактора успешног уређења јавних финансија и пада учешћа јавног дуга на око 50 одсто БДП-а.
Расходи камата по основу примене инструмената монетарне политике никад нису били нижи, а разлог томе у великој мери је и у измењеном моделу аукција које је гувернер Табаковић увела у децембру 2012.
Конкретна потврда поверења у јачање и добре изгледе наше економије долази и кроз стране директне инвестиције које су прошле године достигле 8,2 процента БДП-а. Преко 10 милијарди евра прилива током 2015-2018, који се и даље наставља убрзаном динамиком, представља знак поверења.
Конкретна потврда поверења јесте и емисија десетогодишње еврообвезнице, на међународном тржишту, по каматној стопи од 1,6 одсто, чиме је такође на прави начин вредновано оно што је постигнуто у претходном периоду.
Из НБС подсећају да су у протеклих седам година донети бројни реформски закони и регулаторна решења којим је унапређен пословни амбијент у земљи и ојачана заштита корисника финансијских услуга у свим сегментима.
Једна од најзначајнијих новина јесте свеобухватна реформа платног система, пре свега увођење система за инстант плаћања, чији је оператор НБС – систем ИПС НБС.
Реч је о најсавременијем платном систему, који ради непрекидно – 24 сата дневно, седам дана у недељи, 365 дана годишње – омогућава пренос новца у року од нешто изнад једне секунде.
О значајној улози коју је НБС у протеклих седам година имала у процесу европских интеграција Србије говори и чињеница да су отворена оба преговарачка поглавља за које је НБС руководећа институција – преговарачко поглавље 9 – Финансијске услуге и преговарачко поглавље 17 – Економска и монетарна политика.
Народна банка Србије ће и у наредним годинама наставити да испуњава своје законом прописане циљеве очувања стабилности у служби најбољих интереса грађана, привреде и државе у целини, наводи се у саопштењу.
„Српска стварност“
