1. 04. 2019.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас да у безбедности хране на тржишту Србије не сме да буде компромиса, и истакла да се Влада на системски начин бави безбедношћу намирница које су доступне на нашем тржишту.

Брнабић је, отварајући конференцију “Безбедност хране – Будућност здраве Србије“, нагласила да Влада спроводи реформе у области безбедности хране пре свега због грађана и квалитета њиховог живота, а не због испуњавања норми и формалног усклађивања са прописима ЕУ.

Она је навела да је тема безбедности хране коначно на дневном реду и да је велики системски успех отварање Националне лабораторије за контролу квалитета млека, која је у потпуности у складу са европским стандардима и за чије је опремање издвојено приближно три милиона евра.

Поменута лабораторија је прави пример модернизације и реформе коју спроводимо, поручила је премијерка и најавила да се ускоро очекује отварање физичко-хемијске лабораторије са најсавременијом опремом.

Према њеним речима, то ће омогућити да испитујемо безбедност намирница и отклонимо сваку сумњу која се евентуално појави.

Влада константно ради на јачању националних система за контролу хране, навела је Брнабић и пренела да је изузетно задовољна радом Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, са министром Браниславом Недимовићем на челу.

Према њеним речима, безбедност хране је област која ће у потпуности променити нашу пољопривреду.

У овој области имамо озбиљан системски приступ за који верујем да ће дати резултате. Безбедност хране је осетљиво питање, а држава је у обавези да обезбеди то да храна за потрошаче буде сигурна, поручила је премијерка.

Она је као изазов навела стварање услова за развој индустрије хране, како би се подигла њена конкурентност и омогућило да се пољопривредни производи из Србије такмиче на строгом светском тржишту.

Такође, како је нагласила, посао државе јесте и да побољша пословни амбијент за индустрију хране тиме што ће пољопривреда бити растерећена административних баријера.

У области безбедности хране неопходна је сарадња између министарства, прехрамбене индустрије и потрошача, објаснила је Брнабић и напоменула да се системски ради на модернизацији пољопривреде и њеној дигитализацији.

Према њеним речима, тренутно је под системима за наводњавање само два одсто пољопривредних површина, а план је да их на крају мандата садашње владе буде између седам и осам одсто.

Недимовић je најавио да ће ове године безбедност хране бити у фокусу ресорног министарства, како бисмо што пре отворили Поглавље 12, које се односи на ту важну област.

Он је указао на то да се последњих неколико година интензивно ради на усклађивању прописа и успостављању институција које ће на најбољи начин омогућити потпуну заштиту и контролу прехрамбених производа.

Министарство је добило одобрење да запосли 71 новог пољопривредног инспектора, који ће, како је рекао, бити прва линија одбране у борби за безбедност хране.

Према његовим речима, ти инспектори биће опремљени и обучени у складу са свим директивама ЕУ које се односе на безбедност хране, а биће распоређени у управе за заштиту биља и за ветерину.

Они ће, како је навео, радити на читавој територији Србије са акцентом на главним граничним прелазима на којима се уноси храна у Србију, као што су Градина, Хоргош и Батровци.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици оценио је да Влада Србије улаже велике напоре у борби за бољи квалитет хране, што се већ одражава и на извоз Србије.

У последњих девет година утростручен је извоз пољопривредно-прехрамбених производа из Србије у ЕУ, који је само прошле године износио 1,3 милијарде евра, прецизирао је он.

Према његовим речима, заједничка пољопривредна политика ЕУ, којој и Србија као земља кандидат тежи, једна је од најсложенијих, најскупљих и најуспешнијих политика ЕУ, која је омогућила да то тржиште буде једно од најбољих за производњу и извоз хране у свету.

Због тога је важно да Србија обезбеди преузимање стандарда о безбедности хране који су и тема Поглавља 12, рекао је шеф Делегације ЕУ у Србији, уз оцену да, без обзира на досадашњи систем усклађености Србије са захтевима прехрамбеног тржишта ЕУ, треба да се улаже још напора.

То се, пре свега односи на израду националне стратегије која би садржала правне тековине ЕУ у области безбедности хране, потом јачања административних капацитета, као што су обука и запошљавање инспектора и контрола хране на границама која би требало да буде предвидива и да анализира ризике уз обезбеђивање високог степена проходности робе у оба смера, рекао је Фабрици.

Он је поручио да ће ЕУ наставити да пружа помоћ Србији у тој области, напомињући да је до сада Унија обезбедила 35 милиона евра за бољи систем безбедности хране.

„Српска стварност“ / србија.гов.рс /

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here