- 07. 2019.
Усвојене измене и допуне Закона о електронској трговини омогућавају слање комерцијалних порука путем смс-а и мејла само уз претходни пристанак потрошача. Просечна дужина трајања извршења код извршитеља 110 дана
Скупштина Србије усвојила је Закон о трговини, Закон о изменама и допунама Закона о електронској трговини, Закон о изменама и допунама Закона о регулисању јавног дуга по основу неисплаћене девизне штедње грађана код банака у Србији и њиховим филијалама на територији бивше СФРЈ и Закон о робним берзама.
Законом о трговини по први пут се уводе појмови попут електронске продавнице, а дефинисани су и основни појмови снижења.
Важна законска новина односи се на увођење института прикривене куповине (mystery shopper), којим се даје овлашћење инспектору да у случају основане сумње да је трговина нерегистрована обави прикривену куповину и тако обезбеди доказ.
Законом су ближе уређени и продајни подстицаји тако што су дефинисани основни облици снижења – акцијска продаја, сезонско снижење и распродаја и за сваки од њих посебна правила.
Усвојене измене и допуне Закона о електронској трговини омогућавају слање комерцијалних порука путем смс-а и мејла само уз претходни пристанак потрошача коме је та врста порука намењена.
Слање комерцијалних порука мимо сагласности особе којој су упућене, изменама закона је такође прекршајно санкционисано фиксном казном од 100.000 динара за правно лице, односно 20.000 динара за предузетника.
Овим законом уводи се и механизам за уклањање недопуштених и незаконитих садржаја са интернета, који надлежним органима омогућава да донесу акте којима, на пример, налажу власницима интернет сајтова да у року од два радна дана уклоне недопуштени садржај, као што је говор мржње.
Уколико то не учине, правна лица ће бити новчано кажњена износом од 100.000 динара до 1,5 милиона динара, а предузетници казном од 10.000 до 300.000 динара.
Закон о робним берзама доноси основе за развој робно-берзанског тржишта, а кључна новина је већа сигурност трговања која ће бити омогућена на више начина.
Између осталог, овим документом је предвиђено да ће убудуће сви учесници у трансакцијама на робно-берзанском тржишту, дакле, купац, продавац и робна берза, морати да положе гаранције, за шта до сада није постојала могућност.
Усвојеним изменама и допунама Закона о регулисању јавног дуга по основу неисплаћене девизне штедње грађана код банака у Србији и њиховим филијалама на територији бивше СФРЈ предвиђено је да ће грађани, који имају право на исплату старе девизне штедње, а нису успели да испуне законску обавезу и прибаве потребну документацију до 23. јуна, имати додатних шест месеци за прибављање доказа.
Србија ће, према прелиминарним прорачунима, на име старе девизне штедње морати да исплати приближно 130 милиона евра штедишама из бивших југословенских република.
Министарка правде у Влади Републике Србије Нела Кубуровић изјавила је данас да је просечна дужина трајања извршења код извршитеља 110 дана, што је и даље испод нивоа који се захтева за ефикасно извршење.
Кубуровић је у Скупштини Србије истакла да то није задовољавајући резултат, али је свакако много боље од извршења које траје 15 година и где извршни поверилац никада неће намирити своје потраживање.
Министарка је подсетила на то да су се судови показали као недорасли задатку да спроводе извршење, што је био разлог зашто је држава морала да реагује 2011. године и да пронађе ефикаснији систем.
Она је додала да и данас има више од 600.000 извршних предмета у судовима, при чему је реч о предметима где су предлози за извршење поднети пре више од 10 година.
Имамо 200.000 предмета који су стари више од 10 година, а прибижно 350.000 предмета који су старости од пет до 10 година, прецизирала је министарка.
Према њеним речима, рад извршитеља допринео је томе да се добровољна наплата за комуналне делатности повећа, а то нису једина потраживања која се намирују у извршном поступку.
Кубуровић је, истичући да је Законом о извршењу и обезбеђењу из 2015. године повећана квалификација за оне који желе да обављају посао извршитеља, објаснила да они морају да имају завршен Правни факултет, положен правосудни испит и да прођу одређену обуку.
У Србији тренутно, како је навела, ради 214 извршитеља и три заменика који запошљавају 2.000 особа, углавном правника.
Кубуровић је рекла и да је од 2016. године разрешено 16 извршитеља јер нису положили правосудни испит и да се сада спроводи конкурс са пооштреним условима.
Она је указала на то да је неуједначена судска пракса један од главних разлога зашто се приступило изменама и допунама закона, јер се дешавало да извршитељи поступају различито у истим правним ситуацијама.
„Српска стварност“
