09.02.2019.
Разговори Београда и Приштине блокирани су јер у европским престоницама нема сагласности о мењању граница. Време је да се границе не третирају као вечне, преноси Дојче веле коментар новинара Андреаса Ернста за “Ноје цирхер цајтунг”.
Косовски премијер Рамуш Харадинај све чешће губи живце у последње време – свежи пример је прекид комуникације са мисијом УН на Косову, пише угледни Ноје цирхер цајтунг.
Овог пута га је изнервирало што је генерални секретар УН Антонио Гутерес тражио да Приштина укине царине на српску робу. Слично се Харадинај односи и према челницима ЕУ којима ноншалантно одговара да ће повући царине кад Србија призна независност Косова.
“Спектакуларна је међутим његова конфронтација са Вашингтоном”, пише у коментару швајцарског листа који потписује одлични познавалац Балкана и дугогодишњи дописник из Београда Андреас Ернст.
Прича се, пише Ернст, да је амерички амбасадор залупио врата напуштајући састанак са Харадинајем који ни за јоту није хтео да одступи по питању царина.
“То је ново и узнемирујуће. Откад је косовски конфликт ескалирао пре двадесет година, Косовари су увек водили рачуна да координирају сваки корак са силама заштитницама. И онда када би им деловали иза леђа, брже-боље би се побринули да им се не узме за зло. То је важило пре свега за однос са ’америчким пријатељима’. Шта се то онда променило последњих година?”, пита се Ернст и одговара:
“Косово је блокирано, осећа се остављеним на цедилу и боји да је време поново наклоњено Србији. Харадинај на то реагује националистичком офанзивом која наилази на одобравање многих Косовара. Али на Косову никако нису недужни за стагнацију. Влада нема ни воље ни способности да предузме нешто против привредног застоја. Политика тамо значи гомилање моћи, сакупљање синекура и њихову поделу присталицама”, пише у циришком листу.
Додуше, додаје се, понекад Косово и спроведе реформе, рецимо оне потребне за визну либерализацију. Али те визне либерализације и даље нема иако је Приштини давно обећана те је “разумљиво да на Косову јачају ресантимани против ЕУ која једно прича, а друго ради. Харадинај то незадовољство упреже у своју политику конфронтације и још га појачава.”
“Нема ниједног разлога да Приштина и Београд хитно не испреговарају мировни договор. Уместо тога ’дијалог о нормализацији’ у Бриселу некако таљига или је сасвим заустављен. За то постоје разлози: несретна висока представница ЕУ Федерика Могерини је на крају мандата, а у европским престоницама нема сагласности о томе да ли српско-косовски договор сме да обухвата и промене граница. И тако све стоји”, пише Ернст.
Она закључује да би “разуман излаз” били избори на Косову пред које би тамошње партије морале да појасне позиције према договору са Србијом. “Онда је потребно јако вођство преговора, да држи Приштину и Београд за столом док не нађу решење. При томе треба рушити табуе. Рецимо онај да су промене граница ђавоља работа чак и онда када су договорне и демократски легитимизоване.”
„Српска стварност“ / Дојче Веле, ТВ Мост /
