- 01.2019.
Грађани Србије који су свој новац штедели у филијалама у бившим југословенским републикама банака са седиштем у Србији, а чија средства су остала “замрзнута” након распада СФРЈ, поднели су до сада 1.770 пријава за повраћај новца.
Рок за пријављивање потраживања 23. фебруар ое године!
Из бивших југословенских република стигло је око 6.000 потраживања на адресу надлежних у Србији, кажу у Министарству финансија.
Ради се о неисплаћеној девизној штедњи која је положена до 27. априла 1992. године у банкама са седиштем на територији Србије и у њиховим филијалама у бившим републикама СФРЈ.
За сада није познат тачан број штедиша који траже свој новац као и висина средстава која “леже на рачунима” банака, а које су у међувремену промениле власнике.
Иако до сада није утврђено колико новца је остало у банкама, највиши износ који по закону може бити исплаћен је укупно око 310 милиона евра. У тај износ је урачуната и камата до 2016. године.
Тек када се утврди укупан број признатих пријава потраживања и укупан износ штедње, знаће се цифра која мора да се исплати, ако не штедишама на чије име је гласио рачун, онда њиховим наследницима.
Тачан број штедиша из Србије који ће остварити право на девизну штедњу знаће се након завршетка пријављивања потраживања 23. фебруара ове године, кажу у Министарству финансија. Највећи износ потраживања односи се на банке са седиштем на територији Србије, а које су имале филијале на територијама бивших република СФРЈ, као што су, на пример, Југобанка, Инвестбанка…
Закон о регулисању јавног дуга Србије, по основу неисплаћене девизне штедње грађана, предвиђа исплату штедиша са простора целе бивше Југославије, од 31. августа 2019. године до 29. фебруара 2024.
Износ штедног улога биће конвертован у амортизационе обвезнице оним штедишама којима се призна право на исплату и висина потраживања.
Исплатиће се, кажу надлежни, у десет једнаких полугодишњих рата које доспевају сваког 31. августа и 28. фебруара.
Почетак исплате је планиран за 31. август ове године, а требало би да буде завршен закључно са 29. фебруаром 2024. године.
Дужност сваког ко је новац штедео јесте да Управу за јавни дуг обавести о томе у којој банци у Србији има отворен рачун за пренос амортизационих обвезница, као и на који наменски рачун и у којој банци се уплаћује новчани износ по доспећу амортизационе обвезнице.
Промет тих обвезница биће слободан, кажу у министарству, а девизе остварене њиховом продајом налазиће се на посебном девизном рачуну. Девизе остварене продајом ових обвезница моћи ће да се трансферишу и у иностранство.
„Српска стварност“ / РТС /
