Mesto za reklamu
  1. 11. 2019.

Свечаним програмом “Горети ватром Аполоновом”, Народно позориште у Београду прославило је 151 годину постојања. Уз подсећање на историјат куће, на великој сцени су уручене награде и признања свима који су допринели успешном раду националног театра.

У Народном позоришту данас је горела Аполонова ватра. Управница Ивана Вујић је пламен посветила свима који стварају и преносе га даље.

“Захваљујем се бескрајно великим уметницима, захваљујем се бескрајно величанственој публици, захваљујем се сваком појединачном човеку, његовој доброти и његовом ђаволу у њему, клањам им се и покушаћу, колико год могу, да служим”, каже Ивана Вујић.

На све успехе, награде, гостовања од Врања, преко Чачка до Колумбије, Беча, Берлина, драме, балета и опере, подсетила је свечаност у Народном позоришту. У публици и на сцени лауреати, али не сви.

Одсутан због обавеза и Ненад Јездић, добитник награде “Раша Плаовић” за улогу газда Марка у “Нечистој крви”. Присутна – велика Радмила Живковић.

“Кад улазим на тај службени улаз имам тај осећај ‘зашто бре сад?’ Међутим, како уђем, тај осећај ко је све овде био, ко је све стајао на овој сцени, ко је све живео на овој сцени, ту привилегију коју ја имам, то је величанствено”, каже глумица Радмила Живковић.

Добитница Награде Народног позоришта Татјана Татић истиче да је највећа част играти у оваквом позоришту и бавити се оваквом професијом.

Планови Народног позоришта се умножавају, између осталог, да буде добар домаћин, ове суботе Хрватском народном казалишту, које после 38 година стиже са представом “Циганин, али најљепши'”.

Шест ствари које морате знати о Народном позоришту

Велика сала Народног позоришта у Београду

Неостварена жеља

У жељи да Београд добије позориште, Одбор љубитеља народне просвете организовао је прикупљање добротворних прилога, а међу донаторима су били капетан Миша Анастасијевић и кнез Александар Карађорђевић. Изградња позоришне зграде започета је 1852. године на додељеном земљишту на Зеленом венцу, али је убрзо обустављена због непогодног тла и недостатка новца.

Иницијатива кнеза Михаила

Тек 16 година касније, после гостовања Српског народног позоришта из Новог Сада, кнез Михаило Обреновић 1868. доноси одлуку о изградњи театра код порушене Стамбол капије на месту старих турских кућа. Кнез је ангажовао оснивача Српског народног позоришта у Новом Саду Јована Ђорђевића да и у Београду формира стално позориште.

Формирање трупе

Кнез Михаило је убијен пре него што је изградња почела, па је образован Позоришни одбор који је био задужен да до краја спроведе грађевинске радове и формира глумачку трупу. Народно позориште је званично основано 13. јула 1868. године, а у току зидања зграде, представе су игране “Код енглеске краљице” и на различитим привременим локацијама у Београду.

Зграда, коначно

Према пројекту Александра Бугарског, зграда је завршена 1869. године, а 30. октобра је изведена прва представа “Посмртна слава кнеза Михаила” коју је специјално за ту прилику написао Ђорђе Малетић.

Реконструкције зграде

Зграда Народног позоришта је више пута реконструисана, па је значајно мењала свој изглед. Последња велика реконструкција урађена је 1989. године када је згради враћен изглед који је имала пре Другог светског рата, а укупна површина је удвостручена.

Културно добро од великог значаја

Због својих културних, историјских, архитектонских, урбанистичких, уметничких и естетских вредности, Народно позориште је утврђено за културно добро од великог значаја 1983. године. У оквиру позоришта, данас функционишу Драма, Опера и Балет. Представе се одигравају на Великој сцени и сцени “Раша Плаовић”.

„Српска стварност“ / РТС /

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here