- 07. 2019.
Учешће јавног дуга у БДП-у смањено је за 4,1 одсто у односу на претходну годину, на 53,8 одсто, а током ове године је и додатно смањено и у мају је износило 51,8 одсто, каже Јоргованка Табаковић.
Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима банкарског сектора Србије смањено је на 5,29 одсто на крају јуна, изјавила је гувернерка НБС Јогованка Табаковић.
О препоруци ММФ-а
Гувернерка Јогованка Табаковић изјавила је нема разлога да се послуша препорука ММФ-а да се дозволи већа флуктуација курса динара, с обзиром да постоји поверење грађана у динар и стабилност домаће валуте.
На питање новинара да прокоментарише то што је ММФ прпеоручио НБС да допусти мало већу флукутацију круса у оба смера, гувернерка је рекла да би би централна банка послушала савет било које међународне финансијске институције, па и ММФ-а, потребно је да за то постоје разлози.
“На пример, да нисте довољно успешни и да вам тај савет обећава боље резултате. Али, у чему да очекујемо бољу стабилност у динаризацији или било чему другом ако дозволите већу флексибилност курса. Од тренутка када је у Албанији по савету ММФ-а примењена већа флексбилност курса та земеља се суочава са све већим процентом укупне евроизације”, навела је Табаковић.
То је најнижи ниво учешћа проблематичних кредита откада се прати тај показатељ, рекла је Јоргованка Табаковић на конференцији за медије.
Иначе, ниво проблематичних кредита је у мају био смањен на 5,4 одсто.
Ниво девизних резерви достигао је 12,1 милијарду евра у бруто износу крајем јуна односно више од 10 милијарди евра нето, што представља највиши ниво откада се ти подаци прате, реклаје Табаковић на презентацији “Годишњег извештаја о стабилности финансијског система за 2018. годину”.
“Тако висок ниво девизних резерви обезбеђује сигурност не само у стабилним условима већ и случају потенцијалних шокова из окружења”, каже она.
Табаковић је рекла да је заједно са најновијом јутрошњом интервенцијом НБС била нето купац укупно 1,6 милијарди евра, чиме су додатно ојачане девизне резерве земље.
Девизне резерве су на крају децембра 2018. износиле 11,3 милијарде евра.
Табаковић је истакла да је у 2018. години Србија постигла највишу стопу привредног раста у последњих 10 година, очувала ниску и стабилну инфлацију и додатно ојачала домаћи финансијски систем.
“То је година у којој су повећана дугорочна улагања у нашу земљу, а учешће јавног дуга у БДП додатно смањено. Такви резултати остварени су упркос изазовима из међународног окружења, попут протекционизма светских економија, геополитичких тензија или неизвесности у вези с процесом изласка Велике Британије из ЕУ”, навела је гувернерка.
Табаковић истиче, такође, да је током протеклих шест година НБС држала инфлацију у Србији под контролом и да је она прошле године у просеку износила два одсто, као и да су средњерочна инфлациона очекивања финансијског сектора и привреде остала су усидрена.
Како каже, НБС је опрезно водила монетарну политку и референтну каматну стопу смањила два пута, за по 25 базних поена, на нивоу од три досто.
“У јулу ове године додатно смо смањили референтну каматну стопу за 25 базних поена, на 2,75 одсто, што је њен најнижи ниво у режиму циљање инфлације. Међугодишњи раст кредита приватно сектору прошле године био је готово двоцифрен, са стопом од 9,9 одсто, а била је повољна и структура кредита”, рекла је гувернерка.
Одборено више од 240 милијарди динара нових инвестиционих кредита
Само у току 2018. године одборено је, наводи, више од 240 милијарди динара нових инвестиционих кредита, што је највиши износ до сада.
У 2018. настављен је и позитиван тренд фискалних кретања уз фискални суфицит од око 0,6 одсто, рекла је она.
Учешће јавног дуга у БДП-у смањено је за 4,1 одсто у односу на претходну годину ,на 53,8 одсто а током ове године је и додатно смањено и у мају је износило 51,8 одсто.
“У контексту финансијске стабилности посебно је важно смањење учешћа доларског дела јавног дуга у претходне две и по године и то с једне трећине на око једну петину укупног јавног дуга у јуну ове године”, каже она.
Посебно нас радује раст динарске штедње, која је данас готово четири пута већа него на крају 2012, а у јулу ове године премашила је 70 милијарди динара, рекла је Табаковић.
“То јесте одраз већег поверења грађана у домаћу валуту.
“Ниска и стабилна инфлација и опрезно вођење монетарне политике, стабилан банкарски сиситем и повољна фискална кретања позитивно су допринела одржавању и јачању отпорности домаћег финансијског система и макроекономској стабилности земље”, нагласила је Табаковић.
„Српска стварност“
