1. 07. 2019.

Влада Србије је Нацрт Фискалне стратегије донела на време ове године, а Фискални савет је представљајући своје мишљење о нацрту за 2020. до 2022. године, поздравио намеру Министарства финансија да се држи дефицита од 0,5 одсто БДП-а годишње као и намеру да се повећају инвестиције. Критика се односила на то да Влада поново нема план за спровођење структурних реформи, као и незавршавање платних разреда у јавном сектору већ пет година.

Павле Петровић, председник Фискалног савета истакао је да је фискални простор ограничен, да нема пара за све најаве и обећања и да би држава требало на врх приоритета стави инвестиције у инфраструктуру и смањење пореских оптерећења зарада. Према његовој оцени, дефицит од 0,5 одсто БДП-а годишње је добра мера која ће омогућити да се до 2022. јавни дуг смањи на 45 одсто.

“Главни приоритети су инфраструктура, путеви, железнице, заштита човекове средине, инвестиције у инфраструктуру, са једне и смањење пореског оптерећења зарада са друге стране. Због тога што инфраструктура у Србији још увек веома слаба, а и једни и други обезбеђују подстицај привредном трасту, који је у Србији низак и испод потенцијала”, каже Петровић.

У стратегији се већ налазе неке ствари на које је савет указивао, као на пимер да нема структуре инвестиција. Не зна се да ли ће и у којој мери то бити улагања у инфраструктуру, у животну средину или можда у пројекте који немају ефекат на привредни раст. Такође, фискална стратегија не оставља фискални простор за смањење доприноса на зараде или то чини минимално, са 62 на 61 одсто. Ми смо прошле године предложили да се у овој години оптерећење смањи са 63 на 60 одсто, али је приоритет владе био већи од оправданог повећање плата у јавном сектору, наводи се у саопштењу.

Из савета поручују да плате и пензије не би требало да расту више од раста привреде, јер би то могло, према њиховом мишљењу, да угрози актуелну економску ситуацију.

“Важно је и лимитирати укупне расходе за плате у јавном сектору, ту се у Фискалној стратегији адекватно прописује да укупне плате прате раст привреде – што би значило просечан раст плата од око шест процената у овој години”, каже члан Фискалног савета Никола Алтипармаков.

Према оцени Фискалног савета највећи економски проблем је низак привредни раст. У претходне три године он је износио 3,2 одсто годишње, док је у земљама Централне и Источне Европе био 4,1 одсто, па уместо да пристижемо, Србија више заостајемо за државама ЦИЕ. Савет у свом мишљењу о стратегији наводи да овај документ не препознаје овај проблем и даје само парцијална решења, а да дигитална трансформација, иновативни ваучери итд. могу бити помоћ само малом делу привреде.

„Те мере су маргиналне и не могу значајно да утичу на привредни раст. Проблем је недовољан износ инвестиција који тренутно износи 18,5 одсто БДП-а, а потребно је да буду веће од 23 одсто БДП-а. Стратегија добро адресира део проблема привредног раста. Предвиђа повећање инвестиција са четири одсто БДП-а у овој на 4,5 одсто БДП-а у наредној години. Указује се и на потребу за смањење доприноса на зараде, али нема дефинисаних средстава за то. Влада треба да подстиче привредни амбијент, смањи корупцију и повећа владавину права. Осим тога потребне су реформе јавних предузећа, пре свега ЕПС-а како би могли да инвестирају,“ истиче Петровић.

„Српска стварност“                     

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here