- 10. 2019.
Европски комесар за проширење и суседску политику Јоханес Хан оштро је критиковао одбијање почетка приступних преговора са Северном Македонијом и Албанијом, уз оцену да су реално-политичке последице по две државе катастрофалне и да је много потенцијалне нестабилности у будућности.
Јоханес Хан је, у интервјуу агенцији АПА, навео да је отворено питање да ли се ради о трајном ветоу Француске.
“Искрено речено, након одлуке Савета ЕУ, смо, не желим рећи, беспомоћни. Треба увек имати у виду пропорције, да се 25 земаља изјаснило за”, рекао је Хан, критикујући принцип доношења једногласних одлука у Савету ЕУ, пре свега у спољној политици, јер се то, оцењује, показало неефективним.
Указао је да Емануел Макрон захтева да се ЕУ мора најпре интерно развити пре даљих корака и да су тај став заступале и поједине друге чланице, али да је његов аргумент увек био, у чему није једини, да ове ствари треба да се одвијају паралелно.
“И једно и друго траје годинама и ако бисмо следили Макронову линију онда би једно ишло за другим, а то би у пракси довело до тога, по питању приступне перспективе, да ће она уследити за 30 година. То, међутим, није никаква перспектива, а ни подстицај за реформе”, поручује европски комесар.
Пре лета је, како каже, био пун наде након посете Макрона Београду, али на јесен председник Француске се вратио свом ставу.
“Очигледно Француска тренутно не жели никакво проширење”, констатовао је Хан.
То што ће за време хрватског прдседавања ЕУ поново бити иста тема Хан сматра “бесконачном причом”.
“Можеш једном одложити, и тада може имати аргументе. Може се чак и други пут образложити, када су рокови немачком Бундестагу били претесни. Али искрено речено сада више нема аргумената. Поверење, по овом питању, у ЕУ екстремно је оштећено”, указао је европски комесар.
Каже да је жеља за реформом методологије исправна, али додаје да се не ради ни о предлогу, већ само “убаченом појму”.
Званичном Паризу је поручио и да пријем није иреверзибилан, указујући на Копенхашке критеријуме.
Као пример је навео да су преговори са Србијом почели поглављима који се тичу владавине права и да ће тиме и бити завршени.
Такође, додаје, постоји клаузула која дозвољава прекид преговора, ако се установи назадовање.
Упитан да ли актуелни развој даље повећава утицај Кине, Русије и Турске у региону, Хан је истакао да три четвртине трговине Западни Балкан обавља са Европом, и да се у томе ништа неће променити.
У Србији је, наводи Хан, Аустрија највећи страни инвеститор.
“То није тако спектакуларно као када Кина купи железару. Међутим за развој земаља је новац из ЕУ одрживији од кредита из Кине”, оценио је европски комесар.
Актуелном одлуком Савета ЕУ створено је много потенцијалне нестабилности у будућности, рекао је Хан додајући да је није радостан што није могао да заврши свој рад, посебно зато што се око Северне Македоније интензивно ангажовао.
Оценио је и да превремени избори у Северној Македонији показују колико је фрагилна унутрашњополитичка ситуација у тим земљама.
“За Србију и Косово је даље од огромног значаја да постоји позитиван дијалог. У БиХ је потребно уставно правило које је у сагласности са европским правом, како би се омогућила дугорочна приступна перспектива. Нажалост је шанса пропуштена да се приступним преговорима са Албанијом и Северном Македонијим упути сигнал позитивне мотивације”, рекао је он.
О његовом потенцијалном наследнику, мађарском амбасадору у ЕУ Оливеру Вархелију, Хан каже да је “верзирани дипломата, који сигурно може испунити своју дужност”.
„Српска стварност“
