- 11. 2018.
Током расправе о предлогу резолуције о Подгоричкој скупштини, посланици Парламента Црне Горе изнели су дијаметрално супротстављена виђења на догађаје из 1918. године. Док су из владајуће већине поручили да желе да „исправе неправду“, опозиција је позвала да се документ одбаци као сраман.
„Кад би данас ђедови оних који су предложили ову резолуцију знали шта и о чему расправља Скупштина Црне Горе, превртали би се у гробовима“, рекао је посланик Демократског фронта Славен Радуновић.
„Али ми који смо ваши савременици нијесмо изненађени. Ми знамо да сте ви на све спремни. Срећа је да су неке ствари записане у генетском коду. Ви можете оваквим резолуцијама, са простом већином и да изгласате да је земља равна и слично. Зато сам рекао да ће овај папир резолуције бити вриједан исто колико и тоалет папир у будућности“, био је оштар Радуновић.
Он је оцјенио да је већ у називу резолуције направљен фалсификат да би се сакрила чињеница ко је 1918. године живио у Црној Гори.
Посланик Демократске партије социјалиста Драгутин Паповић навео је да у Црној Гори постоје националистичке снаге базиране на одлукама Подгоричке скупштине и да је ДПС предложио резолуцију како нико не би могао да „угрози државу као 1918. године“.
Он је истакао да су одлуке Подгоричке скупштине противне правном поретку, Уставу и законима Црне Горе, те да се „радило о припајању Црне Горе Србији, а не о уједињењу“.
Лидер Социјалдемократске партије Ранко Кривокапић тврди да се 1918. године десила „најкласичнија анексија Црне Горе“ и да из тог догађаја треба извући поуке.
„Краљ Никола се љуљао између великосрпства и великоцрногорства и предао је команду над војском туђој држави. Нема оправдања за одлуку о поништењу Црне Горе“, рекао је Кривокапић.
Представник Бошњачке странке Ервин Спахић рекао је да та странка подржава резолуцију, оценивши да у Краљевини СХС није било места за четири народа: Бошњаке, Албанце, Црногорце и Македонце.
„Са нестанком Црне горе срушен је институционални однос који је Црна Гора гајила према муслиманима“, навео је Спахић.
Према речима посланика Демоса Миодрага Лекића, на историјској грађи треба да пише „опрезно користити“, а „на снази је принцип самопослуге“. Он је предложио да се резолуција повуче јер, како је истакао, има негативне стране и њоме се продубљују подјеле.
„Функција је да се скрену теме са реалности“, рекао је Лекић, који истовремено сматра да је Црној Гори 1918. године направљена неправда, али да мора да се схвати у којем је историјском контексту то учињено.
Независни посланик Горан Радоњић рекао је да је „резолуција ужасна“ и по начину на који је формулисана, и по последицама.
Парламент Црне Горе
„Сама идеја да се о историјским истинама расправља у Парламенту говори о бизарности црногорског политичког живота. Талас мржње се у Црној Гори само повећава. Све је дио промјене идентитета“, рекао је Радоњић.
Невјероватно је, поручио је он посланицима, да жалите због уједињења, а не зато што су нам Аустроугари срушили капелу на Ловћену или што су нам укинули ћирилицу.
Министар правде Зоран Пажин рекао је да је резолуција усмјерена „против покушаја да се унизи црногорски национални идентитет“ и додао да је ријеч о симболичком чину.
„Сазрело је вријеме да у Црној Гори једном за сва времена утемељимо црногорски државни идентитет. Свиђало се то некоме или не, цио свијет држављане Црне Горе зове Црногорцима,“ рекао је Пажин.
Расправа је и даље у току. Резолуцију је предложила владајућа већина, а у документу који су потписала 42 посланика истиче се да Подгоричка скупштина, одржана 1918. године, није била њена легална институција, нити је легитимно конституисана на основу слободно исказане воље грађана Црне Горе.
„Српска стварност“
