1. 08. 2020.

Француски научници су дошли до закључка да је у многим земљама смртност од ковида-19 нижа због специфичности њихових националних кухиња. Истраживања су показала да одређена храна, ако се редовно конзумира, може смањити вероватноћу продирања вируса у организам, као и његово деструктивно дејство.

Неки прехрамбени производи имају функцију природног штита од вируса. Ту чињеницу су открили француски истраживачи који су се запитали зашто су у неким земљама стопе оболелих и преминулих од ковида-19 значајно ниже од оних код њихових суседа.

Група од 25 научника на челу са професором пулмологије на Универзитету Монпеље, доктором Жаном Буске (он је и бивши председавајући Светске алијансе за борбу против хроничних респираторних болести СЗО), обавезала се да идентификује шта је заједничко за земље са најмањим бројем оболелих. Узимајући земље са најнижим стопама смртности у поређењу са њиховим суседима (Турска, Грчка, Бугарска, Немачка и Јужна Кореја), истраживачи су пронашли заједничке елементе исхране у тим земљама.

Становници Турске, Грчке и Бугарске редовно пију јогурт и кефир, који представљају „живи штит“ против вируса. Наравно, у одређеној мери ферментисани млечни производи су укључени у исхрану свих народа, али у овим земљама се ово ради редовно, како самостално, тако и као део других јела.

Неочекивано се у јеловнику Немачке и Јужне Кореје појавила заједничка ставка. Становници ових земаља ређе умиру од ковида-19 него њихови суседи. Испоставило се да у обе државе у редовну исхрану укључују храну која садржи кисели купус, који попут киселог млека, ствара заштитну баријеру за продирање вируса у организам.

Према мишљењу професора Буске, мало се пажње посветило регионалним разликама у исхрани због ширења и озбиљности вируса. Док са друге стране, промене у исхрани могу бити од велике користи.

  „Открили смо да ферментисани млечни напици и кисели купус могу смањити активност ензима ACE2, који вирус корона користи за продирање у ћелије“, изјавио је Буске.

„И сам сам променио начин исхране. Сада једем купус три пута недељно и пијем кефир за доручак“, додао је он.

Нутриционисткиња Роза Муталимова објашњава зашто су баш кефир и кисели купус тако корисни.

„Ове производе обједињује чињеница да су припремљени уз употребу ферментације, то јест, путем врења и кисељења. Ово је један од најстаријих начина чувања хране, који је откривен у време кад фрижидери нису постојали. У Европи су путем ферментације спремали купус као залиху, другим речима: киселили су га. А такође и киселу павлаку, творог (руски млади сир) и сиреве. У Кореји су од давнина ферментисали „кимчхи“, кисело поврће са зачинима у коме доминира купус.

Ферментисаних производа има пуно, постоје неке врсте у свакој националној кухињи, али се све припремају на различите начине. Све врсте уједињује присуство квасца, то је коктел који садржи добре бактерије, најчешће лактобациле. То су хранљиве бактерије: током ферментације боре се са опасним микроорганизмима попут ешерихије коли. Али чињеница је да током термичке обраде, живе бактерије умиру. На пример, у тесту припремљеном са квасцем бактерије ће још бити, али не и печеним производима за које се користе. Дакле, живе хранљиве бактерије постоје само у таквим ферментисаним елементима исхране као што су млечни производи (јогурт, кефир и тако даље) и у киселом купусу.

Улога корисних бактерија у нашем телу је јако важна: у зависности од њиховог броја, наш имуни систем реагује на патогене. Једноставно речено: што више корисних бактерија имамо у цревима, то смо здравији.

„Српска стварност“ / Ј. С. /

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here