23.03.2019.
На крају дводневне конференције, која је под геслом „Да се не заборави“, окупила око 200 учесника из око 50 земаља широм света, усвојен је текст Београдске декларације. Други дан Конференције отворио је Александар Вулин, министар одбране, који је осудио НАТО злочин и нагласио да га је тек ова власт назвала правим именом и да Србија док је предводи Александар Вучић сигурно нече приступити НАТО алијанси. Своју солидарност са српским народом исказао је Петер Хандке, данас можда највечи књижевник света, чија је подршка обележила рад Конференције. У знак захвалности за ширење истине о НАТО агресији Живадин Јовановић је Хандкеу уручио специјалну захвалницу Конференције.
Министар одбране Србије Александар Вулин изјавио је данас да Србија неће постати чланица НАТО пакта “макар била последња земља у Европи која то није”.
“Србија је изабрала да буде војно неутрална и председник Србије Александар Вучић, докле год води државу, ми нећемо бити чланица НАТО пакта”, рекао је Вулин на Међународној конференцији “Мир и напредак уместо ратова и сиромаштва” у Београду.
Вулин је, рекао да је српском народу од 2000. до 2012. године било “забрањено” да се сећа НАТО агресије и да је народ био “васпитаван” да је “НАТО агресија била изазвана”.
Вулин је додао да Србија ничим није узроковала НАТО агресију, већ се борила се и бранила од “терористичких напада”.
“Време у којем је српски народ учен је НАТО агресија заправо била изазвана и да су Срби сами криви за свако зло које их је задесило, део је прошлости”, рекао је Вулин.
Он је навео да одлуку да Србија буде војно неутрална, види у опредељености Србије да буде слободна.
Посебну пажњу привукло је излагање Петер Хандкеа, који је је на себи својствен начин почео данашње обраћање констатацијом „Терате ме да говорим енглески“.
Пошто је било очигледно да би хтео да избегне говор на енглеском, који наравно зна, ипак се нашао и преводилац за немачки језик.
Почетак излагања посветио је страдалој деци, како оној у Србији тако и у другим ратним походима НАТО-а, чија су страдања последица такозваних хуманитарних акција, како их Алијанса одвратно назива.
Истичући да је пријатељ Србије, он је рекао да је она трагична земља због положаја који има, практично једна прикљештена зона којој су Европа, а посебно САД учинили велику неправду.
Та неправда, објашњава велики писац, подстакла га је да се информише о великој култури која овде постоји.
„То је земља прошлости и будућности. Захвалан сам што сам могао да упознам земљу са таквим небом, културом, не само манастирима већ и литературом, сликарством. Захвалан сам што сам се упознао са делом и животом једне Надежде Петровић која је живот добровољно положила током Првог светског рата, што сам упознао велико дело Андрића, Црњанског, Тишме… Захвалан сам што сам могао да се упознам са великим писцима, људима“, рекао је Хандке.
Није пропустио да помене и Новака Ђоковића, али и да примети да је неправда што је фудбалска репрезентација Србије пре неки дан одиграла нерешено са Немачком.
„Веровао сам у Европу, али сам престао да верујем када сам у Словенији и Хрватској чуо када су поједини изјавили да треба да подигну зид од три метра према остатку Балкана“, рекао је Хандке, истичући самокритично да се касно упознао и о томе шта је био Голи оток.
Испричао је како је у манастиру Манасија са монахињом која је продавала сувенире покушао да се споразуме на његовом слабом српском, док она није проговорила енглески.
„Рекла је да је она из Северне Ирске и да је ту јер обавља своју дужност. Такви људи, то је моја данашња Европа“, истакао је Хандке који је своје обраћање завршио на српском језику, прочитавши како је рекао њему омиљену песму „Лајковачка пруга“. Тај текст Тозовца је величанствен јер симболизује изолацију у европској околини, управо оно о чему и ја говорим“, објаснио је славни писац коме је председник Београдског форума за свет равноправних Живадин Јовановић уручио Повељу за интелектуалну храброст у време владавине силе и лажи.
Током дана више учесника из Србије и света аргументовано су говорили о последицама НАТО агресије, са поруком да се налогодавци морају учинити одговорним, јер злочин који је учињен не застарева.
Велику пажњу учесника посебно је привукло и занимљиво излагање Др Дарка Лакетића, председника државне Комисије, коју је формирала Скупштина Србије. Лакетић, је учеснике упознао са сазнањима до којих је Комисија дошла, као и о одличној сарадњи са представницима Парламента Италије, који су доказали одговорност за последице коришћења осиромашеног уранијума у бомбардовању Југославије, од чега је велики број њихових војника, који су боравили на Космету, оболео, а не мали број је и умро. Италијански Парламент је ставио на располагање нашој Комисији велики број докумената којима се све то потврђује и што може послужити као основ за надокнаду материјалне штете.
Међународној конференцији присуствовали су експерти међународног права, историјских, војних и политичких наука, социјалних и хуманитарних организација из Србије и иностранства.
На крају рада Конференције учесници су усвојили Декларацију у којој је констатовано да Србија има право да тражи накнаду штете, као и правну и кривичну одговорност лидера НАТО-а и њених чланица које су учествовале у агресији.
— Неодложно је процесуирање свих одговорних за злочине према српском народу. Током 79 дана бомбардовања страдало око 4.000 људи, од којих 89 малолетне деце и теже рањено 6.500. Директна материјална штета износила је 100 милијарди долара, а дуготрајно је употребом муниције са осиромашеним уранијумом и другим средствима у високом степену загађена животна средина и масовно угрожено здравље људи.
— НАТО као реликт Хладног рата треба распустити, а стране војне базе укинути, укључујући и Бондстил на Косову и Метохији. Агресијом 1999. на Србију, односно СР Југославију, постао је освајачки савез одговоран што су неповерење и конфронтација најдубљи од Хладног рата и што је дубоко уздрман светски поредак безбедности.
— Агресија НАТО-а послужила је као преседан и модел за глобализацију интервенционизма, образац како се тероризам и сепаратизам користе за насилну промену „неподобних“ режима и за наметање геополитичких интереса Запада, пре свега САД.
— Насилно одузимање Косова и Метохије од Србије представљало би преседан који би водио исцртавању нових граница на Балкану и стварање такозване „Велике Албаније“, а сепаратистичке тежње у другим европски и ваневропским земљама биле би интензивиране.
— Учесници конференције захтевају да се нова трка у наоружавању и кршење међународних споразума из те области хитно заустави, а средства преусмере за економски развој. Заложили су се за мирно, политичко решавање свих међународних проблема, уз поштовање принципа међународног права, повеље УН и одлука Савета безбедности УН.
Конференцију одржану у Дому војске у Београду организовали су Београдски форум за свет равноправних, Клуб генерала и адмирала Србије, СУБНОР Србије и Друштво српских домаћина.
„Српска стварност“
