književnik, publicist, novinar, prevodilac i pedagog.
Da ćirilice više takoreći nema u javnoj upotrebi svima je znano, ali da sve više nestaje i srpski jezik tek će shvatiti svi oni kojima još nije doprlo do svesti da je odustajanje od svog jezika najava nestajanja nacionalnog identiteta.
Sa svih strana, iz belog sveta i domaćih izvora, ustremljuju se ataci na krhku biljčicu pravilnog srpskog jezika, koji se još od Vukovih vremena otima neznanju, gluposti, primitivizmu, snobovštini, priklanjanju svakojakim tuđim uticajima. Čini se, na prv i pogled, da najveća opasnost našem jeziku preti od provincijalne inferiornosti prema anglosaksonskoj kulturi, od poniznosti i jalovog dodvoravanja Zapadu time što će gotovo sve firme, natpisi iznad prodavnica, nazivi preduzeća i banaka, pa čak i dečjih klizališta (prošlih godina Scating Place!), uskoro biti na engleskom jeziku. Mi smo trenutno najengleskiji narod na svetu, posle samih Engleza. Slabašna je nada da će ti isti Englezi i Amerikanci biti blagonakloniji prema Srbiji zato što je prihvatila da umesto mode prati fashion, da umesto bicikla vozi bike, da umesto iza scene zalazi u back stage, da umesto podele uloga u nekom pozorišnom komadu očekuje dobar casting, da umesto druženja i veselja priređuje party, da umesto u prodavnicu namirnica ide u market, shopping mall ,
Cash and Carry, Shop and Go, da obuću kupuje u radnji Shoe Star, da palačinke jede kraj tezge fast food-a…
Činjenice pokazuju, međutim, da anglicizmi neće razoriti srpski jezik onoliko koliko ćemo to učiniti mi sami izopačavajući gramatiku (leksiku) i pravopis. Treba samo obratiti pažnju na titlovane prevode stranih filmova i TV serija, pa se zgroziti beskrajnim nizom izneveravanja ne samo utvrđenih lingvističkih pravila, već i zdravog razuma. U jednom američkom filmu glavni junak doslovce kaže devojci: “Ti si moja šolja čaja!”, verovatno zato što prevodilac ne zna da je to idiom u engleskom jeziku koji znači “vi mi se dopadate”. Jedan sportski novinar, prenoseći zbivanja na borilištima u gradu Belo Horizonte, izgovorio je da su takvi i takvi rezultati postignuti “u Belou Horizonteu”! I – ostade živ da bi nas i dalje usrećivao i zabavljao biserima svoje jezičke ekspresije
Kako objasniti nedoučenim učenicima loših srpskih škola da su reči “juče”, “danas” i “sutra” nepromenjive? Kad je reč o poznatom listu “Danas” postalo je već uobičajeno da se kaže da je nešto objavljeno u “Danasu”! Šta bi bilo, bogo moj, da se neki list zove “Juče” ili “Sutra”? Sledstveno usvojenom izopačenju reklo bi se “u Juču”, “u Jučeu”, odnosno “u Sutri” ili “u Sutreu”…
Apsurdima kao da nema kraja. Boli i ono “drago mi je da ste došli” i ono još nakaradnije “možda dođem sutra”. Da ne govorimo o “svemogućnoj” upotrebi glagola “doći”. Za sve se danas veli “došlo je do…” (recimo uspeha, nesreće, susreta, sukoba, otkrića, pobede dogovora, nesporazuma…). Čusmo jednom u prognozi vremena da je “došlo do razvedravanja neba”!! A voditelji nas redovno informišu da je “došlo do susreta ove i one ličnosti”. Dakle, nebo se nije razvedrilo, niti se predsednik Putin susreo sa Angelom Merkel?! Nego nešto nepoznato, imaginarno, “dolazi do” nečega… A glagoli “dogoditi se”, “desiti se”, “biti“, kao da su neprihvatljivi iz nepoznatog razloga.
Nismo više u prilici da govorimo o lepom i ružnom govoru i pisanju, već o spasavanju zdrave pameti i logičnog rasuđivanja. Neka se novinari i svi koji se obraćaju javnosti zapitaju šta znači “nalaziti se” (samog sebe tražiti, pa pronaći?), a šta glagol “predstavljati” (zastupati nešto, prikazivati?). Suviše često ljudi, stvari, kuće, sela, rudnici “nalaze se” na nekom mestu. I suviše često neki pojam “predstavlja” radost, savršenstvo, zadovoljstvo, pobedu, poraz, uspeh, nadu, propast i šta ti sve ne, umesto da to jednostavno bude.
Umesto da nešto nečemu pripada, čujemo da to i to “spada” tamo i tamo. Spada slika sa zida i spadaju pijanom čakšire..
