Prof. Dr Vladimir Grečić,  Redovni član Srpske akademije ekonomskih nauka Ekspert za pitanja migracije i dijasporu

Razvojem saobraćajnih veza, informaciono-komunikacionih tehnologija, kao i sa svim onim što globalizacija nosi sobom, države postaju sve više međusobno zavisne, a ljudi u njima sve mobilniji, težeći dinamičnijem prekograničnom prostornom pomeranju. Migracione namere mladih i u nas su vrlo izražene. Nedavno izvršena anketa pokazuje da trećina ispitanih studenata planira da nakon završenog fakulteta ode iz Srbije.

Emigracija iz Srbije je, dakle, sve dinamičnija (iz Srbije je emigriralo 44 hiljade samo u 2016; od 2006. do 2015. emigriralo je oko 370.000), a time i dijaspora sve brojnija (s tendecijom veće naturalizacije). Savremenu migraciju čine, u najvećoj meri, naši ljudi sa u svetu najtraženijim veštinama, najvišim obrazovanjem i posebnim sposobnostima. To svakako ima dalekosežne demografske, ekonomske i svake druge posledice po Srbiju.

Niko nemože zameriti migrirajućem svetu što traži bolju alternativu za uslove rada i zaradu koju u  svojoj zemlji ostvaruje. To je ljudsko pravo.  Dovoljno je reći da je, prema najnovijem Izveštaju EK o napretku Srbije, BDP po stanovniku u Srbiji na novou od 37% proseka BDP per capta svih 28 zemalja članica EU.  Stručna javnost smatra da je emigracija barometar nepostojanja strategije razvoja. Migraciju je nemoguće zaustaviti, ali je moguće ublažiti i jačati saradnju sa pripadnicima dijaspore, kao i moguće je stvarati uslove za cirkularne migracije, za povratak stručnjaka.

Zamerke bi se mogle uputiti kreatorima, a osobito nosiocima javnih politika. Zašto? Zato što matična država drži konce saradnje sa dijasporom u svojim rukama. Država poseduje i donosi instrumente saradnje koji mogu biti podsticajni, a mogu biti i destimulativni. Rezultati na jačanju kapaciteta zemlje za zadržavanje talenata su slabi, a kapaciteti za privlačenje talenata nevidljivi. Dijaspora je već duži period vremena na najnižoj lestvici političke agente izvršne vlasti, pa i zakonodavne vlasti.  Strategijski, normativno i organizaciono, srpska dijaspora je zaposlavljena.  Ne preduzimaju se mere za podsticaj saradnje sa dijasporom.  Institucije koje su postojale, istina sa deficitom u odgovarajućim kadrovima, nije trebalo ukinuti već modernizovati i kadrovski jačati. Uprava za dijasporu je prilično bez daha, pluta bez kormilara.

Iskustva brojnih drugih zemalja pokazuju da saradnja matične države i sopstvene dijaspore može da bude mnogo plodotvornija, uspešnija, korisnija za sve aktere – za učesnike u njoj, za zemlju prijema i, posebno, za zemlju porekla migranata. Čvršće poslovno povezivanje matične države sa dijasporom jeste dobitna kombinacija za sve napred pomenute aktere. Primeri dobre prakse su brojni, počev od Izraela, Irske, Indije, Kine i niz drugih.

Hijerarhija doprinosa dijaspore matičnoj državi je poznata. Redosled je sledeći: devizne doznake; investicije pripadnika dijaspore; donacije; transfer znanja – ideje, društvene norme, praksa, kulturne vrednosti; i učešće u izgradnji institucija u zemlji porekla. Kod nas se pominju samo devizne doznake – 3,6 mlrd. USD u 2017; 9,1% u odnosu na BDP. Investicije pripadnika dijaspore se ne podstiču, kao ni transfer znanja i učešće pripadnika dijaspore u izgradnji institucija. U jednoj studiji UN iz 2013. analizirane su i prikazane mere za privlaćenje investicija iz dijaspore i to: (1) poreski izuzeci i poreske olakšice; (2) smanjenje carina na robu ili uvozne dažbine za preduzeća pripadnika dijaspore; (3) preferencijalni tretman kod odobravanja kredita; (4) preferencijalni tretman kod odobravanja licenci; (5) pojednostavljenje birokratske procedure za investiranje, (6) obveznice za dijasporce i zajednički fond. Od 128 zemalja koje su prikazane u studiji, 50 njih su pokrenule jednu ili više mera. Srbija se nije našla među njih.

Da li je moguć napredak i uspešnija saradnja са дијаспором? Da, moguća je. Primer su naše спортске reprezentacije, vaterpolo na primer. Igrači dolaze od „koje kude“ i u reprezentaciji postižu vrhunske rezultate.  Od čega zavise rezultati? Zavise od selektora, upravljačkih sposobnosti i posvećenosti.

Profesor Harvardskog univerziteta, Ričard Hausman kaže: „Dijaspora može biti magičan ekonomski činilac samo ako to država u kojoj se nalazi toleriše, a matična država to ceni“.

„Ako želiš da ideš brzo, Ti idi sam,
Ako želiš da doguraš daleko, idite zajedno!“
/Afrička poslovica /

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here