8. avgust 2018.

Dr Arčibald Rajs, profesor Univerziteta u Lozani i švajcarski kriminolog došao je 1914. u Srbiju početkom Prvog svetskog rata, kako bi napravio uviđaj u nedela austrougarske vojske, a ostao je u njoj do smrti. Zapamćen je kao jedan od najvećih prijatelja Srba sa kojima je prošao i najteže i najslavnije dane Velikog rata. 

Dr Arčibald Rajs – sin nemačkog zemljoposednika Rajsa, mladi doktor nauka, hemičar, profesor Univerziteta u Lozani, poznati kriminolog, /rodjen 8. Jula 1875./, odazvao se pozivu srpske kraljevske vlade da u svojstvu neutralne ličnosti izvrši uviđaj u zločine koji su počinjeni u Srbiji od strane austrougarske vojske početkom Velikog rata. Iako zbog toga nije bio omiljen u domovini, slao je u svet slike o stradanju Srba na početku rata. Zavoleo je srpskog seljaka i poželeo da se kao dobrovoljac pridruži srpskoj vojsci i sa njom podeli najteže dane. A to su upravo bili dani prelaska preko Albanije koje je kao verni saborac proživeo sa vojnicima Moravske divizije, sa kojom je učestvovao i u proboju Solunskog fronta.

Krajem 1918. godine, napustio je profesorski položaj u Lozani koju menja za Beograd i skromnu kuću na Topčideru koju je nazvao “Dobro polje”, u znak sećanja na mesto u Makedoniji gde se odigrala jedna od presudnih bitaka na Solunskom frontu 1918. godine. Plac na Topčideru Rajs je dobio u znak narodne zahvalnosti, a kuća je izgrađena po ugledu na srpske seoske kuće: jednostavna, prizemna, sa samo četiri prostorije.

Međutim, na toj sasvim običnoj kući postojalo je nešto vrlo posebno: trem sa tri luka na dva drvena stuba obojena bojama srpske državne zastave. Unutrašnjost kuće odgovarala je Rajsovim viđenjima srpskog sela, njegovog duha i mentaliteta. Ceo njegov životni prostor odisao je zemljom koju je toliko voleo, pa se slobodno može reći da je Rajs bio Srbin po opredeljenju. “Narod vam je rodoljubiv. Ne znam ni za jedan narod u kojem legendarni nacionalni junaci toliko žive u narodnoj duši kao kod vas. Narod vam je demokratičan, i to zaista demokratičan, a ne na način političara.

Napisao je mnoge knjige i radove, a često je slao izveštaje koji su objavljivani u uglednom časopisu neutralne Švajcerske, Gazet (Gazette). Time je kao ugledni profesor i kriminolog izveštavao svet i kvario propagandnu sliku Nemaca i Austrougara o Srbima kao divljačkom narodu.

Zavoleo je srpskog vojnika-seljaka i srpski narod i do kraja života ostao u Srbiji.  Sa srpskom vojskom prešao je Albaniju, Solunski front i sa Moravskom divizijom umarširao u oslobođeni Beograd, novembra 1918. godine. Posle rata modernizovao je tehničku policiju pri Ministarstvu unutrašnjih poslova nove države. Tadašnja kriminalistička tehnika po mišljenju američkih istraživača koji su putovali po Evropi ciljno proučavajući ovaj vid policije, bila je na veoma visokom nivou. Međutim, Arčibald Rajs, razočaran nekim negativnim pojavama u društvenom i u političkom životu povukao se pred kraj života iz svih javnih funkcija. Živeo je skromno u svojoj vili „Dobro polje“ (Topčider) u Beogradu.

Dr Arčibald Rajs je 1926. godine postao počasni građanin grada Krupnja. Te godine je takođe jugoslovenski ministar i general Dušan Trifunović Rajsa proglasio počasnim kapetanom I klase pešadije Vojske Kraljevine SHS.

Među vašim ljudima čovek se ceni onoliko koliko je čovek, a ne po onome što su od njega učinili odelo i titule. Narod vam je ponosan, ali ne i ohol. Najzad, vi ste bistar narod, jedan od najbistrijih koje sam za života video.” Bio je član delegacije jugoslovenske vlade na Mirovnoj konferenciji u Parizu, angažovan u Ministarstvu unutrašnjih poslova, ali je ubrzo došao u sukob sa Nikolom Pašićem. Kako nije želeo da sarađuje sa ljudima koje nije poštovao, dr Rajs je odlučio da se povuče sa javne scene.

Umro je 8. avgusta 1929. godine u Beogradu. Sahranjen je na topčiderskom groblju, dok je po njegovoj želji njegovo srce odneseno u urni na Kajmakčalan, gde je sahranjeno zajedno sa ostalim oslobodiocima Solunskog fronta.

 

 

 

Na urni je pisalo:

„Ovde u ovoj urni, na vrhu Kajmakčalana
Zlatno srce spava,
Prijatelj Srba iz najtežih dana,
Junak Pravde, Istine i Prava,
Švajcarca Rajsa, kom` nek je slava.“

Nažalost, ta urna je polomljena prilikom jednog naleta Bugara u Drugom svetskom ratu.

U znak zahvalnosti ratnom drugu i prijatelju, Udruženje rezervnih oficira i ratnika podiglo je spomenik Arčibaldu Rajsu u avgusta 1931. Godine. Spomenik je delo vajara Marka Brežanina.

Spomenik Arčibaldu Rajsu u Topčideru

U miru svog topčiderskog doma, napisao je neku vrstu političkog testamenta “Čujte Srbi”, u kome je dao svoja zapažanja o manama i vrlinama srpskog naroda i u kojoj je jasno postavio razliku imeđu prostog naroda, kome je ostao privržen do kraja života i funkcionera koje je smatrao lopužama.

Grube reči jednog takvog funkcionera, bivšeg ministra Kapetanovića, ratnog profitera koji je koji je rat proveo u inostranstvu, bolesno srce Arčibalda Rajsa nije izdržalo. Umro je naprasno nakon jedne rasprave sa njim. Sahranjen je na Topčideru, ali je testamentom svoje srce zaveštao Kajmakčalanu, da tamo počiva uz njegove saborce. Ne zaboravljajući kako je dokumentovano opisao njihove ratne zločine, Bugari su, kako navode istorijski spisi, ukrali njegovo srce sa Kajmakčalana u Drugom svetskom ratu.

Srbi su ostali dužni doktoru Rajsu da osim spomenika i ulice na Čukaričkoj padini, nazvane po njemu, preurede njegovu trošnu kuću na Topčideru i pretvore je u muzej. Ostali su mu dužni večno sećanje i pominjanje. Dok je, s druge strane, ovaj „švajcarski dobrovoljac srpske vojske, drug veličanstvenih ratnika Šumadije, Dunava, Morave, Timoka i Vardara“, osim svog srca i života, srpskom narodu ostavio u amanet i savet za godine koje su dolazile: “Čujte Srbi! Čuvajte se sebe!”.

“Srpska stvarnost”

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here