28.07.2018.

28. jula pre 100 godina, na četvrtu godišnjicu početka Prvog svetskog rata, u Sjedinjenim Američkim Državama obeležen je “Srpski dan”, a srpska zastava se prvi put zavijorila nad Belom kućom, čime je našoj zemlji odata počast za doprinos i žrtve u tom ratu. Čast da se neka “neamerička” zastava nađe na Beloj kući pripala je još samo Francuskoj, 1920. godine

Visoki americki zvaničnici, na čelu sa predsednikom Vudrom Vilsonom i državnim sekretarom Robertom Lensingom, izrazili su tada poštovanje prema borbi srpskog naroda, a srpska trobojka je podignuta iznad Bele kuće kao i na svim zgradama javnih institucija u Vašingtonu u čast posvećenosti srpskog naroda vrednostima koje dve zemlje cene.

Predsednik Vilson je, 28. jula 1918, na četvrtu godišnjicu objave rata Austrougarske Srbiji, izdao saopštenje o tome američkom narodu koje je pročitano u crkvama širom zemlje i objavljeno u skoro svim uticajnim dnevnim novinama.

Lensing je tada rekao da je hrabri srpski narod “žrtvovao sve za slobodu i nezavisnost”.

Ideja za obeležavanje “Srpskog dana” potekla je od tadašnjeg srpskog poslanika u SAD Ljubomira Mihailovića, o čemu svedoči njegova prepiska sa drugim pomoćnikom državnog sekretara Vilijamom Filipsom.

Mihailović je, naime, 1. juna 1918. godine uputio taj predlog u pismu Filipsu u kojem je objasnio da je “28. jul datum kada su Centralne sile proglasile rat civilizovanom svetu”, a Filips mu je odgovorio već posle pet dana rekavši da je predsednik impresioniran predlogom vezanim za 28. jul. Mihailović je potom o svojoj inicijativi obavestio srpsku vladu na Krfu. Veruje se da je na pozitivan stav američkog predsednika prema Srbima uticalo i poznanstvo sa velikim naučnikom Mihajlom Pupinom koji mu je bio lični prijatelj, a u to vreme je bio naučnik svetskog glasa koji je živeo i radio u SAD.

Od samog početka rata, veliki deo građana SAD je pokazivao simpatije i podršku prema srpskom narodu, a tokom prve tri godine najvećeg vojnog sukoba u svetu do tada, velike količine novca i hiljade tona humanitarne pomoći stizale su iz SAD srpskim građanima.

Na to podseća i ambasador SAD u Beogradu Kajl Skat, koji u autorskom tekstu za “Politiku” navodi da su tokom 1914-1916. SAD obezbedile ogromnu finansijsku pomoć i hiljade tona humanitarne pomoći srpskom narodu.
– Obezbedili su novac za hranu, seme za setvu, poljoprivredno oruđe, lek protiv tifusa, kao i pomoć u transportu i hrani za izbeglice. Amerikanci srpskog porekla takođe su se borili zajedno sa Srbijom, a američki lekari i medicinske sestre dolazili su da leče bolesne i ranjene podsetio je ambasador.

Pupin i Tesla, naglasio je Skat, nisu samo izuzetno doprineli Srbiji i Americi, već i čitavom čovečanstvu. – I u tome nisu sami. Srbi su obogatili američku i druge kulture u praktično svim oblastima. Naučnici, istraživači, inženjeri, akademici, razni umetnici, sportisti – spisak poznatih Srba u američkoj i svetskoj istoriji dugačak je i impresivan – zaključio je američki ambasador.

Američka ambasada je u “Politici”, povodom 100 godina od podizanja zastave Srbije iznad Bele kuće, takođe objavila oglas, s porukom: “Dva naroda. Dve zastave. Jedan datum”.

“Srpska stvarnost”

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here