Mesto za reklamu
  1. 01. 2020.

Гостујући у Јутарњем програму РТС-a, правни заступник Синода Српске православне цркве Миња Николић наводи да новоусвојени црногорски Закон о слободи вероисповести превасходно има за циљ и мету имовину Српске православне цркве односно Митрополије црногорско-приморске као организационог дела СПЦ у Црној Гори.

Крајем прошле године, тачније 27. децембра, црногорски парламент усвојио је Закон о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница. Законом је предвиђено да су државна својина верски објекти и земљиште које користе верске заједнице на територији Црне Горе који су изграђени, односно прибављени из јавних прихода државе или су били у државној својини до 1. децембра 1918. године, и за које нема доказа о праву својине верских заједница. Усвајање овог Закона изазвало је револт великог броја верника који настављају свакодневне протесте у Црног гори.

Николић је гостујући у Јутарњем програму РТС-а навео да су Законом о слободи вероисповести угрожени – Српска православна црква и њени верници.

“Поставља се питање како ће верници СПЦ остваривати своје уставно право на слободу вероисповести. Како да остварују то право без имовине”, упитао је правни заступник Синода Српске православне цркве.

Како каже, режим у Подгорици оглушио се и о препоруке Венецијанске комисије.

“Предлагач се углушио на оно што је Венецијанска комисија указала врло јасно у свом мишљењу и у препорукама да је та историјска конотација или подлога или основа за доношење тог закона и датуми врло нејасна. Подгорица и њена делегација су се позивали на то да је 1905. важио Устав у Црној Гори Кнежевине Црне Горе који је прописивао такозвану и суштинску државну религију. Црна Гора на овај начин жели да врати све уназад на тај статус који је имала имовина када се примењивао тај Устав Кнежевине Црне Горе из 1905., овај Закон је то и урадио, али правно не може да прође”, објашњава Николић.

Правни заступник Синода Николић сматра да је сада на реду Уставни суд.

«Очекујем да ће Уставни суд јер ипак тамо седе правници са великим искуством, увидети да је дошло до нарушавања тог елементарног уставног начела о одвојености цркве од државе.  На првом месту је иницирање поступка за оцену уставности пред Уставним судом јер постоји низ кршења уставних одредби Црне Горе, а онда у зависности од тога ако Уставни суд Црне Горе не буде утврдио да постоји неуставност посебно тих одредби о имовини онда су и друге правне мере могуће» – закључио је Николић.

«Српска стварност»

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here