Mesto za reklamu
  1. 03. 2021.

Професор Небојша Лалић, декан Медицинског факултета у Београду, каже за РТС да вакцине могу имати појединачне нежељене ефекте и да је то карактеристично за сваки лек који постоји, као и да је вакцина цивилизацијско достигнуће и да ту нема дилеме.

Проф др Лалић је гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а, објаснио зашто у Србији и даље има доста неодлучних по питању вакцинације.

Професор  Лалић је упоредио оклевање када је реч о вакцинацији против коронавируса са увођењем инсулина код пацијената са дијабетесом и истакао да приступ сачекаћемо шта ће да буде врло често може да буде погубан.

Професор Лалић је рекао да су студенти и наставници Медицинског факултета у првом реду борбе против ковида и пропагирања што хитније и што брже вакцинације.

Навео је да је међу студентима медицине велико интересовање за вакцинацију, као и да је сигуран и да је на другим факултетима то добро организовано.

“Студенти су сада почели тај нови семестар, већином вирутелан, али не баш на свим факултетима и у свакој ситуацији. Заиста не видим никакав разлог да студенти не буду вакцинисани сада и одмах, јер је то врло значајна популација”, поручио је Лалић.

“Та неодлучност је вероватно последица нечега што није од јуче, то је почело са оном епидемијом свињског грипа, можда и пре тога, а то је нека врста кампање против вакцинације која је нама медицинским радницима потпуно страна”, рекао је Лалић.

Истакао је да без обзира што појединачне вакцине могу имати појединачне нежељене ефекте, то је карактеристично за сваки лек који постоји, као и да је вакцина цивилизацијско достигнуће и да ту нема дилеме.

Што се тиче вакцинације, наглашава, треба да се вакцинишу сви који нису у ретким изузетним случајевима када треба причекати с вакцинацијом, на пример код погоршања неке болести и слично.

“Са друге стране, постоји и нешто што се зове инерција. Када немате довољно едукације људи, објашњавања, када није одређено јавно мњење према нечему, укључујући и нас који радимо непосредно на том послу, медије и власти, када нисмо јако и стриктно одређени према томе да само комбинација вакцинације и заштите може да заустави епидемију, онда долазимо у једну ситуацију оклевања људи”, објаснио је Лалић.

Упоредио је то са увођењем инсулина код пацијената са дијабетесом.

“Увођење инсулина код пацијената је потребно врло често јако рано. Међутим, то се одлаже како због пацијента тако и због лекара. Одлаже се чекајући да се нешто деси, да се нешто види и тај неинтензивни приступ, приступ сачекаћемо шта ће да буде, врло често може да буде погубан”, рекао је Лалић.

И за оболеле од дијабетеса, којих је у Србији више од 700.000, важна је порука да би требало да се вакцинишу.

“За њих је то изузетно важна порука, ковид доноси 50 одсто већу смртност него изван ковида код пацијената са дијабетесом и много тешких компликација. Пацијенти са дијабетесом су у првом реду потребе за вакцинацијом и изузеци од тога када треба сачекати се могу на прсте набројати”, истакао је Лалић.

Указао је да код пацијената са дијабетесом нема неке вакцине која би требала да има предност у односу на другу, већ се треба вакцинисати што пре.

Пре сто година је откривен инсулин, а на питање да ли ово може да буде година када ће имунизација победити корону, Лалић одговара: “Надамо се и радимо на томе”.

„Српска стварност“

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here