- 06. 2022.
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић поручила је данас на Преспа форуму на Охриду да је за општи напредак региона неопходно да се Западни Балкан интегрише у Европску унију. Председница Владе Србије је у разговору са новинарима појаснила и неоснован захтев ЕУ да Србија призна Косово.
Брнабић је, на премијерском панелу „65 година после Римског уговора: Да ли је Европа економски обновљена и интегрисана“, оценила да би одговор на назив панела требало да буде „не“ јер земље Западног Балкана, које су окружене чланицама ЕУ, и даље нису део Уније.
Председница Владе је упутила позив државама чланицама ЕУ да што пре отворе преговоре о чланству са Северном Македонијом и Албанијом, као и да убрзају процесе интеграције у Босни и Херцеговини.
Премијерка је, говорећи о повезивању региона, указала на користи од иницијативе „Отворени Балкан“ и поново позвала све земље региона да јој се придруже.
Она је истакла да су два кључна приоритета Србије улазак у Европску унију и сарадња са земљама региона, додавши да наша земља гради путеве како би унапредила транспорт робе, али и проток људи и капитала, како ауто-путем ка Северној Македонији и Бугарској, тако и градећи ауто-пут ка Црној Гори и Босни и Херцеговини.
Када Србија добије нову владу, питање број један биће питање енергетике и енергетске снабдевености, као и изградња интерконектора са Северном Македонијом и гасна повезаност са Грчком и Бугарском, рекла је Брнабић, упозоривши на то да ће, ако не буде било добре повезаности међу земљама Западног Балкана, бити све теже и скупље за све.
Премијерка је рекла да је за економски развој и опште добро свих грађана Србије важно да се наша земља што пре прикључи ЕУ, указавши на неопходност да се преговори за чланство што пре наставе, као и на то да у њих треба да буде укључена и Босна и Херцеговина.
Када је реч о интеграцији Западног Балкана у ЕУ, она је изнела мишљење да није у питању проширивање ЕУ на земље региона, већ да се ради о њиховом прикључивању, јер је Балкан неодвојиви део Европе.
Говорећи о томе колико је за Србију важна ЕУ и сарадња са регионом, Брнабић је навела да се 65 одсто спoљнотрговинске сарадње и инвестиција реализује са земљама чланицама ЕУ, а да додатних 17 одсто чине земље Западног Балкана.
Она је, одговарајући на критике да иницијатива „Отворени Балкан“ није усклађена са Берлинским процесом, рекла да је управо супротно, јер је та иницијатива, која треба да олакша живот грађанима овог региона, али и привредну сарадњу и транспорт, у потпуности у складу са поменутим процесом.
На Преспа форуму учествује велики број званичника из региона и представници европских институција, невладиног сектора, академске заједнице, међународних организација и други.
Основна тема овогодишњег форума је „Изградња будућности Западног Балкана у модерној европској безбедносној архитектури“.
У преговарачкој позицији ЕУ са Србијом не помиње се признање „Косова“
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић истакла је данас, у изјави новинарима у Охриду, да је на Преспа форуму, који се одржава у том граду, показала документ, званичну преговарачку позицију ЕУ са Србијом, у којем се ниједном речју не помиње признање такозваног Косова од стране наше земље.
Брнабић је рекла да је на тај начин одговорила на тврдње које су се претходних дана чуле на том форуму да наша земља наводно зна да је за њено учешће у ЕУ неопходно да призна „Косово“, али да то игнорише.
Премијерка је указала на то да се у преговарачкој позицији, у поглављу 35, где су остала питања, под ставком 1, спомиње нормализација односа Србије и тзв. Косова, где је „Косово“ означено са звездицом.
Она је напоменула да је јуче на председничком панелу највећи проценат времена посвећен Србији иако нисмо имали представника, при чему је изнета и тврдња да наша земља наводно зна да је за њено учешће у ЕУ неопходно да призна „Косово“.
У ЕУ преговарачкој позицији са Србијом ознака „Косова“ је у складу са Резолуцијом СБ УН 1244, која признаје територијални интегритет међународно признате Србије, нагласила је Брнабић.
Према њеним речима, ту се наводи да Србија остаје посвећена дијалогу под покровитељством ЕУ, ангажује се у постизању нових споразума у новим областима, унапређујући процес нормализације односа у доброј вери, са циљем да то постепено води “свеобухватној нормализацији односа Србије и ”Косова” у складу са преговарачким оквиром”.
Премијерка је истакла да се нигде у званичној позицији ЕУ ниједном речју не помиње признање такозваног Косова од стране Србије.
Они који говоре да се то подразумева, као да не знају званичну позицију ЕУ. Ако ЕУ стоји при томе, онда мора да промени преговарачку позицију, а док је она на снази то је званични документ и никакве друге приче не могу да играју улогу, поручила је председница Владе.
Брнабић је, одговарајући на питање новинара како се може направити паралела између „Косова“ и Украјине, нагласила да су међународни правни поредак и међународно право прекршени 1999. и 2008. године на штету Србије и српског народа, додавши да од тада свет више није исто место јер је све постало могуће зато што у свету влада закон јачег, а не међународног права.
Премијерка је указала на то да је потпуно јасно шта је међународно право и међународни правни поредак, који подразумева неповредивост територијалног интегритета међународно признатих држава.
Ни по коју цену, не постоји нигде у међународном праву да је неки територијални интегритет повредив у одређеном случају. Он је неповредив и никада се то пре није десило осим у случају Србије и никада после, рекла је она.
Брнабић је истакла да се није десио геноцид на Космету и да не постоји ниједна пресуда, напоменувши да територија Космета остаје до дана данашњег постконфликтно подручје са најмање повратника од свих постконфликтних зона на свету.
Она је подсетила на то да се на Косову и Метохији десио погром 2004. године, да су тада срушене православне цркве и манастири, чак и они под заштитом Унеска, и да су убијани Срби.
Према њеним речима, протерани су скоро сви Срби са територије јужно од Ибра и догодило се етничко чишћење градова – Приштине, Гњилана, Ђаковице, а четири године након тога неко је прогласио независност, без референдума, без ичега, а други су пожурили да признају ту независност.
Брнабић је предочила да не постоји ниједан једини принцип кога се било ко држао када је прогласио или признао ту независност, додавши да су сви принципи међународног права погажени на најбруталнији начин и да је тада отворена Пандорина кутија.
„Српска стварност“
