Mesto za reklamu
  1. 05. 2021.

Високи представник Европске уније за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ сматра да је потребно превазићи јаз у вакцинацији против ковид-19 између богатих и сиромашних земља и урадити све како би се избегао “вакцинални апартхејд“.

Борељ је у ауторском тексту у данашњој Политици навео да је до краја маја 2021. године само 2,1 одсто Африканаца примило најмање једну дозу вакцине против ковид-19 и зато је по њему потребна глобална мултилатерална акција како би повећала производња вакцина и убрзала њихова дистрибуција широм света.

Он је поручио да је то пут који је одабрала ЕУ још од почетка пандемије, а који су потом дефинисали и лидери Г20 на Глобалном здравственом самиту у Риму 21. маја.

Пандемија убија на хиљаде људи сваког дана, а садашним темпом свет неће бити вакцинисан пре 2023. године, и једини начин да се вирус заустави јесте имунизација у најширој мери, у супротном нови сојеви ће подрити ефикасност постојећих вакцина, нагласио је Борељ.

Вакцинација је предуслов и за укидање рестрикција које спутавају привреду и личне слободе, а шеф дипломатије ЕУ сматра да су оне посебно тешке за земље у развоју које немају тако развијене механизме социјалне и економске политике да ограниче утицај пандемије на своје грађане као развијене државе.

Ако јаз у вакцинацији остане, свет ризикује да се преокрене тренд смањења сиромаштва и глобалних неједнакости који постоји последњих деценија и зато ЕУ поздравља план Међународног монетарног фонда вредан 50 милијарди долара како би се омогућила вакцинација 40 одсто светске популације ове године и 60 одсто до средине 2022, рекао је Борељ.

Да би се то постигло, по њему је потребно одупрети се претњама које доносе “вакцинална дипломатија“ и “вакцинални национализам“, а ЕУ је одбацила обе ствари од почетка пандемије, пошто је једини глобални актер који истовремно вакцинише своје становништво и извози велике количине вакцина и значајно доприноси њиховој дистрибуцији у сиромашнијим државама.

Он је навео да је у ЕУ према подацима СЗО произведено 40 одсто до сада искоришцених вакцина на глобалном нивоу, а Унија је извезла и 240 милиона доза у 90 земаља што отприлике одговара количини која је употребљена у државама чланицама.

Такође се донира велика количина суседним земљама, посебно Западном Балкану, а циљ да се на овај начин расподели још 100 милиона доза вакцина земљама са ниским и средњим нивоом прихода пре краја 2021. како је договорено на последњем Европском савету.

“Тим Европа“, који чине ЕУ и њене чланице са финансијским институцијама, главни су донатори Ковакс програма а Борељ је најавио да су се обавезали да ће испоручити 1,3 милијарде доза вакцина пре краја 2021. сиромашнијим земљама по цени коштања, а још толико и преко те количине у наредној години, великим делом кроз овај програм УН.

Борељ је рекао и да је потребно променити чињенично стање да Африка увози 99 одсто вакцина и у том смислу “Тим Европа“ покреће иницијативу подржану са милијарду евра да се појачају производни капацитети за вакцине,лекове и здравствене технологије на том континенту.

“Пандемија ковид-19 нас је подсетила да је здравље глобално јавно добро, а заједничка глобална акција за елиминисање јаза у вакцинацији мора да буде први корак ка истинској светској сарадњи у здравству, како је то предвиђено и недавно усвојеном Деклерацијом из Рима на Глобалном здравственом самиту”, закључио је Борељ.

„Српска стварност“

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here