- 01. 2019.
Председник Аустрије Александер ван дер Белен уверен је да ће европска породица бити потпуна тек уз пуно укључење држава Западног Балкана. Министарка спољних послова те земље Карин Кнајсел указала је да, и поред умора од ширења присутног у Француској и Холандији, Југоисточна Европа не сме бити остављена по страни у вакууму.
Ван дер Белен је, на годишњем пријему за дипломатски кор, рекао да се Аустрија залаже за приступање шесторке Западног Балкана.
Осим тога, Ван дер Белен је у обраћању изразио наду да повлачење САД из Сирије неће водити ка заоштравању грађанског рата.
“И за Сирију мора постојати нада, нада и да повлачење америчких снага неће водити ка новим нестабилностима или ратним дејствима”, поручио је у обраћању пред представницима из 129 држава света.
Ван дер Белен је критиковао национализам, унилатерализам, удаљавање од универзалних правних норми, иступање из међународних договора.
Посебно је критиковао САД у са вези политиком према климатским променама. Такође је нагласио да је прошле године обележено 180 година дипломатских односа Аустрије и САД.
Председник Аустрије се заложио за конструктивни дијалог са Русијом.
Ван дер Белен је оценио да ће 2019. бити важна година за ЕУ указујући на Брегзит – “ако до њега стварно дође”, као и дискусију о будућности Уније, изборе за Европски парламент и успостављање нове Европске комисије.
Кнајсел: Тешко убедити Француску и Холандију на проширење ЕУ
Министарка спољних послова Аустрије Карин Кнајсел је, на конференцији за штампу на којој је резимирала спољнополитичку активност Аустрије у прошлој години, изразила задовољство што су, за време председавања Аустрије ЕУ, отворена нова поглавља у приступним преговорима Србије и Црне Горе.
Међутим, истакла је да није било лако придобити подршку за европску перспективу земаља Југоисточне Европе, као што су Србија или Албанија, и друге, у Хагу или Паризу.
“Умор који је присутан већ је познат. Лично сам осетила у разговорима које сам водила од пролећа да су код мојих партнера у западноевропским земљама избори за Европски парламент били веома близу. Нама је тај регион географски, историјски и људски ближи, што није случај за Холандију или Француску”, рекла је Кнајселова.
Подвукла је да је веома тешко уверити Холанђане и Французе да је Југоисточна Европа део Европе.
“Ја никада не говорим о Западном Балкану, јер не волим ту реч, која је вештачки појам. Поред тога Балкан се схвата негативно изузев ако је реч о храни. Политички има негативну конотацију. Доследно говорим о Југоисточној Европи и за мене је Музеј савремене уметности у Београду део Европе, за мене је Филхармонија Сарајева део Европе. Осећам се можда приврженија, на основу географског положаја, том региону него неко, на пример, у Белфасту”, објаснила је Кнајселова.
Додала је и да њено “европско-политичко срце” јасно каже да се не може Југоисточна Европа оставити по страни у вакууму, али истовремено и разуме да у Холандији или Француској постоје другачија виђења.
Апеловала је на француског и холандског колегу да се присете прошлости.
“Били сте они који су геополитички увек размишљали у већим категоријама. Подсетила бих на Митерана 80-их година. Нико тада није желео земље Медитерана које су непосредно изашле из војних дикататура. Французи су били ти, који су их увели у ЕУ, они су били ти који су се трудили и око Румуније. Неопходно је увек применити ону праксу која већ постоји”, поручила је Кнајселова.
Истакла је да Европу треба схватити као културни простор и на основу тога деловати.
“Двојно држављанство у случају ‘тврдог’ Брегзита”
Кнајселова сматра да би, у случају “тврдог” Брегзита, односо недоговореног иступања Велике Британије из ЕУ, Аустријанцима у тој земљи требало омогућити двојно држављанство.
Кнајселова је навела да у Великој Британији живи око 25.000 држављана Аустрије.
Сумирајући резултате председавања Аустрије ЕУ, рекла је да је задовољна и да ЕУ треба да почне да “гледа даље од свог носа”, тојест појачано геополитички размишља.
Пренела је и да ће бити покренут нови пројекат који ће омогућити новинарима изван ЕУ да до три месеца бораве у Аустрији и спроведу истраживања.
Тај пројекат ће финансирати Министарство спољних послова, а то је, како каже, могуће јер је она доласком на функцију спровела смањење издатака за оглашавање те куће за чак 80 одсто.
„Српска стварност“ / РТС /
