1. 05. 2021.

Српска научница Гордана Вуњак-Новаковић је за иновативни допринос у биомедицини изабрана за финалисткињу престижне Европске награде за проналазаче за ову годину, објавио је у Минхену Европски завод за патенте (ЕЗП).

Рад ове професорке Универзитета Колумбија, чланице САНУ и прве Српкиње и жене која је постала члан Националне академије инжењерства САД, решио је комплексне проблеме у вези са заменом оштећеног ткива, што је определило ЕЗП да први пут једна научница из Србије буде у финалу у престижној категорији „Животно дело”.

Победници овогодишње најпрестижније европске награде за проналазаче биће објављени на церемонији 17. јуна.

„Током своје научне каријере, Гордана Вуњак-Новаковић дала је огроман допринос инжењерству ткива, једном од најперспективнијих начина за продужење људског века и побољшање квалитета живота”, рекао је председник Европског завода за патенте Антонио Кампинос, саопштавајући имена финалиста за 2021. годину. „Њена научна иновација, предузетнички начин размишљања и патентирани проналасци нуде могућност безбедније рехабилитационе медицине код мишићно-коштаних, срчаних и плућних стања, отварајући врата новом добу регенеративне медицине.”

Европска награда за проналазаче једна је од најпрестижнијих европских награда за иновације. Покренута од стране ЕЗП 2006. године, одаје признање појединачним проналазачима и тимовима проналазача чији пионирски изуми пружају одговоре на неке од највећих изазова нашег доба.

Финалисте и победнике бира независни жири састављен од међународних ауторитета из области бизниса, политике, науке, академске заједнице и истраживања.

Жири оцењује предлоге на основу доприноса техничком напретку, друштвеном развоју, економском просперитету и отварању нових радних места у Европи. Награда се додељује у пет категорија (Индустрија, Истраживање, Мала и средња предузећа, Земље које нису чланице ЕЗП и Животно дело).

Поред тога, на сајту онлајн гласањем јавност бира добитника Награде публике између 15 финалиста.

Професорка Вуњак-Новаковић са својим тимом тренутно истражује и да ли би њихова технологија могла да опорави плућа оштећена услед ковида 19, и тестира нови третман заснован на инхалационој терапији, где активну компоненту лека представља молекул који излучују матичне ћелије.

Др Вуњак-Новаковић чланица је најугледнијих научних друштава и академија у свету, укључујући америчку Националну академију наука и САНУ, и једина је жена међу члановима Њујоршке академије наука.

Две деценије бави се истраживањима и применом биореактора који омогућавају да се хумана ткива гаје у лабораторији. Њен рад је фокусиран на инжињерство људских ткива за регенеративну медицину, изучавање матичних ћелија и моделовање болести.

Њена лабораторија је развила нове методе засноване на матичним ћелијама, биоматеријалима и биореакторима за регенерацију срца, плућа и костију, и моделе хумане физиологије и патологије. Са својим тимом научника направила је срчани мишић од матичних ћелија који ради као срчани мишић одраслог човека, што представља праву револуцију у медицини какву познајемо.

Рођена је у Београду 1948. године. Тренутно живи у Њујорку, САД. Она је први инжењер у историји Универзитета Колумбија промовисан у ранг “University Professor”, који има само петнаестак активних професора, од преко четири хиљаде ангажованих на том универзитету.

Вуњак-Новаковић је и једина жена на Колумбији изабрана у четири америчке академије (Инжењерство, Медицина, Наука и уметност, Проналазаштво). Такође, професор је биомедицинског инжењерства и медицинских наука фондације Микати, као и професор стоматологије и директор лабораторије за матичне ћелије и инжењерство ткива на Универзитету Колумбија у Њујорку.

Вуњак-Новаковић је именована у многим патентима, укључујућ́и ЕП2408401 и ЕП1112348, додељене 2016., односно 2005. године, који чине основу за њену номинацију за финалисту Европске награде за проналазаче 2021. године.

 „Српска стварност“

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here