08.07.2019.
Високи Дечани су пре свега један симбол српског постојања, православља и једне традиције која овде живи вековима, захваљујући пре свега Светом Краљу Стефану Дечанском као утемељитељу и његовим моштима које живо напајају све оне који овде долазе, рекао је у интервјуу за црквени радио „Источник“ епархије ваљевске, игуман манастира архимандрит Сава Јањић.
Братство Манастира Високи Дечани тренутно броји 22 монаха (уз четири искушеника), а тренутно имају и два нова кандидата за искушенике.
„Дакле број се сада повећава, можда нас и буде 24 ускоро“, каже отац Сава, додајући да колико год их буде било:
„Важно је да живимо у миру, слози и љубави, имамо све више посетилаца, гостију, нарочито наших ходочасника, тако да су недељом и празником наше Литургије заиста јако посећене“.
Много више посетилаца и верника долази у овај манастир него икада раније, сведочи архимандрит, због чега то делује охрабрујуће на монахе, али и само српско становништво у Метохији.
Ипак, манастир који је под заштитом УНЕСЦО-а од 2005, суочава се и даље са бројним проблемима.
Због тога што је био четири пута на мети минобацачких напада током последњих двадесет година, још увек је и под заштитом КФОР-а, иако је ситуација сада мирна.
Међутим, манастир се суочава и са бројним проблемима институционалне природе.
Архимандрит подсећа на то да су косовске власти после рата на Косову 1999. године, 24 хектара манастирске земље, како објашњава, преписали као власништво општине Дечани, а да је спор решен 16 година касније, одлуком Врховног, односно коначном одлуком Уставног суда Косова – у корист манастира, али да локалне власти и даље одбијају да спроведу законску одлуку.
„Нама је дозвољено од стране мисије Уједињених Нација да користимо ту земљу док се то судски не реши. Решено је, веровали или не, тек након 16 година и то одлуком највиших судова на Косову укључујући и одлуку Уставног суда из 2016-е који је потврдио одлуку Врховног суда и самим тим донета је коначна одлука да је то земља Манастира Високи Дечани и да она треба да се региструје на Манастир.
Реч је о обрадивом земљишту и једној предивној шуми борова која се налази овде изнад Манастира. Међутим локалне власти (у општини Дечани) неће ту одлуку да спроведу. Они једноставно желе то да оборе или једноставно да прође неко време и да они постигну оно што желе“.
Није то и једини проблем. Дуже време трају напори, са једне стране да се изгради пут који пролази поред манастира и задире у законом заштићену специјалну зону, а са друге да се изградња истог спречи, односно сачува ова зона и безбедност манастира, објашњава даље Сава Јањић.
„Поред Манастира пролази локални пут али косовске власти, посебно општина Дечани и поједини њихови кругови, желе да направе један транзитни међународни пут који би повезивао овај део Косова и Метохије са Црном Гором, са општином Плав која је већином насељена Албанцима, иако је по законима Косова, по закону о специјално заштићеној зони који су међународни представници издејствовали, забрањена било каква врста изградње индустријских објеката али и транзитних путева у непосредној близини Манастира.
Дакле то је став свих представника ЕУ и америчке амбасаде на Косову. Међутим опет имамо константна настојања да се то уради и хоће да нас доведу до једног свршеног чина, да се направи пут и с једне и с друге стране заштићене зоне, а заштићена зона је једна од највећих, практично скоро 600 хектара земље.
То је дакле простор где не сме ништа да се ради без посебних сагласности да се не би нарушио изглед околине Манастира. То је јако значајно и боримо се да то остане у косовским законима али постоји опасност да једнога дана они једноставно укину те законе и повластице које је наша Црква добила захваљујући нашој дугогодишњој борби да остваримо своја права“.
Пријатељство Италијана са манастиром и помоћ
Са друге стране, постоје лепи примери пријатеља манастира међу другим народима. Један од њих јесте и хуманитарни рад италијанске организације „Амици ди Децани“.
Њу је основао италијан Франческо Скарфи, пореклом са Сицилије из Сиракузе, који се, како сведочи отац Сава, одушевљен посетом Високим Дечанима, замонашио у самом манастиру, а већ годинама се и бави хуманитарним радом.
Пријатељи Дечана данас окупљају, каже архимандрит, пријатеље из Италије међу којима су неки значајни интелектуалци, професори, бивши официри и генерали који су боравили на Косову.
„Посебно је доста урађено последњих пар година на плану организовања операција за децу са Косова и Метохије којој је била потребна посебна медицинска помоћ у италијанским болницама. Имамо и доста добар одзив њихових волонтера. Велико пријатељство у италијанском народу имамо, много смо пријатеља стекли и та организација пре свега повезује нас са једним народом који је по много чему близак нама и то је један много леп пример солидарности који охрабрује“ – каже отац Сава.
На 8 векова аутокефалности о Светосављу
С обзиром на то да СПЦ ове године прославља велик јубилеј – 8 векова аутокефалности, говорио је и о „Светосављу“, као идентитетској одредници и наслеђу српског народа.
Сматра да је Светосавље „душа“ онога што Срби називају „српством“, те да се ради о аутентичном изразу православља у српском народу без обзира на то где он живео и под којим властима – широм света.
„Дакле да ли су они рођени у Америци, Западној Европи, Аустралији, Новом Зеланду, да ли су Срби из Лике, где их је на жалост мало остало јер су прогнани, Срби са Косова, Срби из Црне Горе… Сви они истовремено, наравно, имају своје локалне традиције и поносно је рећи ‘Ја сам из Херцеговине’. Као што у Црној Гори која има и традицију државности у којој је Црква увек била важан фактор, с поносом могу рећи ‘Ми смо Црногорци’. Али то не негира чињеницу да смо сви ми Срби и да нас обједињује Светосавље, да нас обједињује то опредељење за Царство Божије а не за царство овога света“, рекао је архимандрит Сава.
Поручује да „српство“, односно Светосавље, не зависи од физичких и политичких граница, већ да пре свега зависи од тога колико су Срби православци „остали верни оном идеалу који су нам Свети Сава, Немањићи и многи свети оставили“.
“Они су нам обезбедили посебно и аутентично место у историји Европе и света, оставили нам предивне манастире као путоказ нашем народу и свима онима који траже пут ка Христу. Зато је врло важно да се увек томе враћамо и да се српство не тумачи као један уско етнички појам, нешто што је засновано само на језику.
Имамо Србе који чак и не знају да причају српским језиком, јер су рођени у свету, али се осећају као Срби и врло је важно да се српство сачува, посебно сада када обележавамо 800 година самосталности наше Цркве и посебно се сећамо Светога Саве као духовног утемељитеља наше помесне Цркве и његовог дела у нашем народу, али и дела свих оних који су њему следовали, наравно следујући Јеванђељу Христовом“.
Косовски завет није српска етно идеологија већ њихов аутентичан доживљај Јеванђеља
За другу одредницу „Косовски завет“, наглашава да се ни он не треба тумачити као „нова идеологија“, или „неко претварање вере у српску етно идеологију“, већ да он у наслеђу код Срба православаца представља њихов „аутентични израз и доживљај Јеванђеља“.
Осим сећања на историјски догађај, у питању је и сећање народа, али и саме Цркве – на жртву као пример опредељења за избор духовног и небеског над материјалним и земаљским.
Очувањем идентитета чува се достојанство народа
Архимандрит Сава Јањић, који је био један од најистакнутијих гласова против етничке поделе Косова и Метохије, и овде је поновио исти став.
Сматра да би то била етничка подела између Србије и Албаније, и да би тиме нестали трагови постојања српског народа такође.
Сматра да је улога Цркве, као својеврсног „хришћанског отпора“ идеји поделе – да подсећа и да апелује на савест људи да остану храбри и да покажу солидарност, чиме се може сачувати и достојанство народа, када се буду сачували идентитет и елементи традиције народа.
„Зато је Црква ту да нас стално на то подсећа. То није никаква митологија, то није никакав национализам, то је све засновано на једном Јеванђељском опредељењу за царство Божије, а земаљска Царства су била и пролазила. И проћи ће. Очување ових светиња и нашег народа пре свега је наш главни интерес и као Црква пре свега смо ту да будемо чувари тога и ми овде и сви верници, свештеници, Епископи наше Цркве где год они били по целом свету, сви они заједно стоје на том једном заједничком фронту очувања нашег духовног идентитета и лика Христовог у свима нама“.
„Српска стварност“ / КоССев /
