- 11. 2018.
Израда јоргана и покривача од различитих делова тканине, повезаних у одређен веома маштовит шаролики дизајн, је популарна и данас као и пре неколико векова, посебно на северноамеричком континенту.
Почетком 18. века амерички ројалисти оснивачи Канаде, доласком са Британских острва, донели су ову рукотворину која је поред практичне употребе, као заштита од јаке и оштре канадске зиме, имала и социјалну улогу. Жене су се окупљале око ватре, секле и ушивале груби кепер, делиле рецепте и приче, док су мушкарци градили грађевине. Ови јоргани који су преживели, могу се данас наћи у музејским, државним, галеријским, као и приватним колекцијама.
Начин израде пачворк јоргана, је спајање двеју тканина које могу бити додатно напуњене дебљим слојем вуне или синтетике. Комади квадратних материјала чине пачворк блокове, који се склапају у мноштво шаблона и шире заједно у редове како би направили већи састав. Три основна и најпознатија облика који се користе у изради пачворака у Канади су:
Лог Цабин је најпопуларнији схематски облик. Овај традиционални образац налик је брвнари, са централним квадратом у средини који означава симбол огња око кога се у круг окупљају и шире у смеру казаљке на сату блокови већ утврђеног облика.
Лоне Стар је пачворк образац са великом централном звездом, облика разломљених дијамантских троуглова, који чак и својом бојом истичу концентричне кругове који зраче око центра. Понекад је централна звезда окружена малим звездама на преосталом простору тканине. Чешће се користи цветни дезен или блокови латица, као и лишћа у истом обрасцу.
Дрезден Плате образац је био један од најпопуларнијих, за прављење јоргана током 1920-их и 30-их. Друго име му је и Прстен пријатељства, јер је састављен од цветног прстена. Назив добија по граду у Немачкој, Дрезден, који је као центар романтичног покрета у уметности из 19. века, афирмисао препознатљиву фину декорацију порцелана са бајковитом романтиком викторијанског доба. Плочице украшаване детаљним дизајном користећи цвеће, воће и лишће.
Модни дизајнери данас пачворк корите веома вешто и обилато, посебно је популаран дизајн са британским сензибилитетом декорисања тексила, којим се постиже аутентичност и ушушканост урбаних једнобојних модерних простора. Пачворк заиста емитује топлу енергију настајања спајањем различитих материјала, облика, боја и дизајна, вешто повезујући геометријске облике, цветне дезене, у магични шаролики свет маште неопходан за миран сан.
Изложба ручних радова глумице Горице Поповић
Најављивана изложба српске уметнине, пачворака и традиционалног српског веза које је креирала и ручно израдила глумица Горица Поповић, тим пре, изазвала је велико интересовање.
Изложба је постављена у Галерији СНА 2. новембра 2018. године. Изложено је 27 експоната, од минијатура, преко декоративних и употребних предмета, до одеће. Ова се изложба позиционирала као део културног пачворка који је аутентичним нитима пришивен на сва три поменута схематска образца у Канади. Као огањ који варничи, као звезда која се шири, као креативна радионица у српској брвнари, као прстен пријатељства усред мултикултуралне Канаде.
Радове које смо имали задовољство да видимо на изложби су захваљујући прсту судбине, спонтаном интерактивном поставком уз помоћ публике, били својеврсни перформанс концептуалног излагања. Завичајни кофер, крцат експонатима шумадијског и косовског веза, колажа и пачворака, прекривача и слика, је упркос свим затезним перипетијама транспорта, стигао у изложбени простор.
Под креативном палицом Бисе и Милана Шћекића уз помоћ публике, експонати су се, окачени штипаљкама, завиорили на штрику за сушење сећања. Горици је остало да изведе бодy арт, како доликује великим уметницима.
Разбарушена атмосфера посматрача-учесника запиткивала је уметницу Горицу Поповић и у глас коментарисала. Минијатуре на свили, кепру, памуку, плишу, су осликавале сеоске куће, крајолике, биље и животиње, будиле прегршт асоцијација код посетиоца. Неке сам забележила.
“У причи романописца Натали Бабит, описује се легенда о настанку Ладy Анн’с лаце, код нас познатој под називом Хајдучка трава. Девојчица нагнута над везом сличајно се убоде и кап крви обоји једну латицу у средини цвета. Ово је сигурно ртањска веза лековитог биља, зар не Горице?”
“Са колико само прецизности у везу, али и маште комбинацијама различитих материјала прави ове дивне колаже. Ја сам одабрала ову минуциозну креацију на свили. Венчаницу коју ми је Горица везла још пре много година, не могу да окачим на зид, на срећу имам ћерку која ће је добити у наслеђе.”
“Сећам се овог веза на изложеној памучној мајци, била је то дивна модна ревија пре неколико година овде у Торонту, имам један шал у свом ормару”
“Ја сам очаран! Толико различитих стилова у композицијама сваког експоната. Негде препознајем потезе наивног сликарства, пренаглашене контуре и перспективе, негде романтичне колаже које замишљам већ на перјаним дуњама у младеначким спаваћим собама, негде ретро колажи који уз помоћ урбаних плаката одишу каубојском атмосфером салуна, и најзад с мером и укусом бирани ланчићи и ђинђуве на броду, у медаљону, све на правом месту.”
“Погледај ово, буђење женствености у модном дизајну ове скупине лелујавих женских силуета око продавца цвећа, не знам да ли су прозор или излог, или временска капсула на точковима бундеве. Крпице обичног живота помешане са китњастим празничним везеним орнаментима, на овој колажној слици саме причају причу.”
“Ову барку сам резервисала пре него што је стигла. Завесаста једра лебде над трупом који подсећа на мехур сврљишких гајди из нишавског краја. Ма не, то је пловидба плавог патлиџана са лешо дагњама на бузару у спаран јулски дан!”
“Дорћол и чувена Ацина Пекара са мирисним кроасанима, масним буреком и наравно јогурт. Под звезданим небом начичкани станови са ужареним жутим прозорима. Ух, Београд кога волим баш овако, и стоји урамљен у мени.”
Кад емоције преплаве и помуте сећања и љубав, на традицију и наслеђе у канадској јесењој вечери, сви би да поносно и сетно опредмете радост минулог живота. Вез и украшавање тканина део је важног нематеријалног културног блага који уз гастрономију, игру, обичаје, старе занате, ћилимарство, ствара и чува културни идентитет једног народа.
„Српска стварност“ / Виолета Димитријевић, Канада /
