Mesto za reklamu
  1. 01. 2021.

Јулијанска Нова година, Срби је зову Мали Божић или  Српска Нова година, понекад и Православна Нова година, а код неких је и Стара Нова година – празник који се слави 13. јануара по Грегоријанском календару сваке године. Тог датума је 1. јануар по Јулијанском календару.

Иако није званична Нова година, она се радо слави у балканским земљама –  Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина (Република Српска), Македонија, православни делови Хрватске…

Такође се слави у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Молдавији, Грузији…

Занимљиво је и то да традиција обележавања Јулијанске Нове године постоји и у неким немачким кантонима у Швајцарској (као Alter Silvester), као и у неким деловима Галске заједнице у Шкотској (Единбуршки Am Bothan).

По народним обичајима за нову годину Срби су се окупљали и играли народне игре. Током Османске владавине било је забрањено прослављање и поштовање српских традиција, у почетку новогодишња скупљања су била потајна да Османлије не би дознале али како је време пролазило из страха све мање су се одржавали тако да је временом престао овај обичај.

Јулијански, Грегоријански и Миланковићев календар

Јулијански календар је увео римски император Јулије Цезар 45. године пре нове ере и користио се у целој Европи до 16. века, када је почео постепени прелазак поједних држава на грегоријански календар. На Првом васељенском сабору у Никеји 325. године Хришћанска црква је прихватила јулијански календар као званичан. Творац календара је грчки астроном Сосиген, на иницијативу Јулија Цезара, по којем календар и носи име.

Ниједан календарски систем није савршен. Чак и данашњи Грегоријански календар има недостатака. Међутим, унапређени Јулијански календар, који је представио српски истакнути научник Милутин Миланковић, је много прецизнији.

Српски генијални научник је поред осталих огромних доприноса је и творац до сада најпрецизнијег календара, којег је предложио у Цариграду (Константинопољу, данас Истанбулу), где је маја 1923. године одржан Свеправославни конгрес.

Његов календар представља заправо ревизију Јулијанског календара и скоро је  идентичан Грегоријанском уз једну сјајну корекцију. Наиме, другачије се одређује која секуларна година је проста, а која преступна.

Миланковићев календар тачнији је и од грегоријанског рачунања времена који касни дан на сваких 3.280 година.

Миланковићев календар не користимо  зато што његово доношење никада није било са намером да постане грађански календар. Осмишљен је како би се реформисао обрачун времена у Православној цркви.

Календар је прихваћен на Свеправославном конгресу у Цариграду 1923. године, на иницијативу васељенског патријахра Мелетија. Ипак, само су неке православне цркве испоштовале ову директиву.

Није прихваћен од стране јерусалимске, руске, српске, грузинске и грчке старокалендарске.

Зашто је српска православна црвка одбила да прихвати српски календар остаје мистерија. Миланковић је својевремено записао да је календар заправо усвојен, али је његово спровођење предвиђено када га све остале православне цркве усвоје.

Упркос томе што је препознат као најпрецизнији, Миланковићев календар и даље чека нека боља времена када ће цели свет користити јединствени календар.

„Српска стварност“

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here