Mesto za reklamu
  1. 03. 2021.

Данас се навршава 17 година од мартовскг погрома Срба, током којег су албански екстремисти и припадници тзв. ОВК са Косова и Метохије протерали више од 4.000 српског становништва, њихова имовина, велики број верских објеката је спаљен или порушен, док су многи убијени и нестали, међу којима и припадници међународних снага. После погрома само два одсто Срба вратило се на КиМ – каже помоћник директора Канцеларије Владе Србије за К и М, Душан Јововић.

Према проценама УНМИК-а, на 33 локације у погрому, који је почео 17. марта и трајао два дана учествовало је око 60.000 Албанаца. Чак 800 кућа је уништено, а 35 српских цркава и манастира је оскрнављено, спаљено, порушено.

Током два дана погрома горела је Богородица Љевишка (под заштитом Унескоа), Призренска Богословија и Храм Светог Ðорђа, црква Христа Спаса и конак манастира Светих Архангела код Призрена, миниран је манастир Светих Козме и Дамјана у Зочишту, манастир Девич.

Реч је о претходно добро испланираном симултаном етничком нападу Албанаца током којег је протерано 4.012 Срба, убијена је најмање 21 особа (десет Срба убили су Албанци, а 11 Албанаца међународне снаге безбедности), док се две воде као нестале.

Повређено је најмање 950 људи, од којих 150 Срба, као и десетине припадника међународних снага који су се сукобили с локалним Албанцима штитећи Србе и њихову имовину. Порушено је око 935 српских кућа, оштећено десет општинских зграда (школе, болнице, поште…), као и 100 верских објеката од којих спаљено 35 , укључујући 18 споменика културе.

После 17 година на КиМ вратило мање од два одсто Срба “уз сву асистенцију међународне заједнице истиче Душан Јововић, помоћник директора Канцеларије Владе Србије за К и М..

“Не треба да буде срамота само оне који су палили и уништавали, већ и међународну заједницу. Поносан сам нашу владу која обнавља и улаже у оно што су други палили и уништавали и то ће се наставити”, рекао је Јововић.

Поручио је да Срби на КиМ данас имају неког ко брине о њима и улаже у њихову будућност.

Током 17, 18. и 19. марта 2004. настрадало је десеторо Срба, а рушени и паљени цркве, манастири, српске куће, јавни објекти, школе, поште, домови здравља…

Изговор за погром била је кампања локалних албанских медија у којој су мештани Срби оптужени да су псима натерали преко реке Ибар групу дечака Албанаца из села Чабар код Зубин Потока при чему се један дечак утопио у реци.

Истрага УНМИК полиције утврдила је да су оптужбе биле лажне, а портпарол међународне полиције Нериџ Синг изјавио је тада да су “преживели дечаци после трагедије били под јаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из суседног села”.

Потпарол УНМИК-а, Дерек Чепел је демантовао да су два дечака страдала бежећи од Срба, и оценио да је насиље било планирано.

Погром албанских екстремиста над Србима 17. и 18. марта 2004. на Косову и Метохији осудили су Савет безбедности УН, као и Европска унија, а Парламентарна скупштина Савета Европе је 29. априла 2004. донела одговарајућу резолуцију.

За организаторе и иницијаторе ових злочина означаване су одређене организације ветерана ОВК, Студентска организација Приштине, Албанска национална армија, као и две минорне политичке партије – Национални покрет Косова (ЛПК) и Национални покрет за ослобођење Косова (ЛКЧК), за које се, како се шпекулисало, тешко верује да су могле да окупе 60. 000 Албанаца.

„Српска стварност“

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here