- 03. 2021.
Данас се навршава 17 година од мартовскг погрома Срба, током којег су албански екстремисти и припадници тзв. ОВК са Косова и Метохије протерали више од 4.000 српског становништва, њихова имовина, велики број верских објеката је спаљен или порушен, док су многи убијени и нестали, међу којима и припадници међународних снага. После погрома само два одсто Срба вратило се на КиМ – каже помоћник директора Канцеларије Владе Србије за К и М, Душан Јововић.
Према проценама УНМИК-а, на 33 локације у погрому, који је почео 17. марта и трајао два дана учествовало је око 60.000 Албанаца. Чак 800 кућа је уништено, а 35 српских цркава и манастира је оскрнављено, спаљено, порушено.
Током два дана погрома горела је Богородица Љевишка (под заштитом Унескоа), Призренска Богословија и Храм Светог Ðорђа, црква Христа Спаса и конак манастира Светих Архангела код Призрена, миниран је манастир Светих Козме и Дамјана у Зочишту, манастир Девич.
Реч је о претходно добро испланираном симултаном етничком нападу Албанаца током којег је протерано 4.012 Срба, убијена је најмање 21 особа (десет Срба убили су Албанци, а 11 Албанаца међународне снаге безбедности), док се две воде као нестале.
Повређено је најмање 950 људи, од којих 150 Срба, као и десетине припадника међународних снага који су се сукобили с локалним Албанцима штитећи Србе и њихову имовину. Порушено је око 935 српских кућа, оштећено десет општинских зграда (школе, болнице, поште…), као и 100 верских објеката од којих спаљено 35 , укључујући 18 споменика културе.
После 17 година на КиМ вратило мање од два одсто Срба “уз сву асистенцију међународне заједнице истиче Душан Јововић, помоћник директора Канцеларије Владе Србије за К и М..
“Не треба да буде срамота само оне који су палили и уништавали, већ и међународну заједницу. Поносан сам нашу владу која обнавља и улаже у оно што су други палили и уништавали и то ће се наставити”, рекао је Јововић.
Поручио је да Срби на КиМ данас имају неког ко брине о њима и улаже у њихову будућност.
Током 17, 18. и 19. марта 2004. настрадало је десеторо Срба, а рушени и паљени цркве, манастири, српске куће, јавни објекти, школе, поште, домови здравља…
Изговор за погром била је кампања локалних албанских медија у којој су мештани Срби оптужени да су псима натерали преко реке Ибар групу дечака Албанаца из села Чабар код Зубин Потока при чему се један дечак утопио у реци.
Истрага УНМИК полиције утврдила је да су оптужбе биле лажне, а портпарол међународне полиције Нериџ Синг изјавио је тада да су “преживели дечаци после трагедије били под јаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из суседног села”.
Потпарол УНМИК-а, Дерек Чепел је демантовао да су два дечака страдала бежећи од Срба, и оценио да је насиље било планирано.
Погром албанских екстремиста над Србима 17. и 18. марта 2004. на Косову и Метохији осудили су Савет безбедности УН, као и Европска унија, а Парламентарна скупштина Савета Европе је 29. априла 2004. донела одговарајућу резолуцију.
За организаторе и иницијаторе ових злочина означаване су одређене организације ветерана ОВК, Студентска организација Приштине, Албанска национална армија, као и две минорне политичке партије – Национални покрет Косова (ЛПК) и Национални покрет за ослобођење Косова (ЛКЧК), за које се, како се шпекулисало, тешко верује да су могле да окупе 60. 000 Албанаца.
„Српска стварност“
