01.05.2021.
Српска православна црква и њени верници данас обележавају Велику суботу, други дан хришћанске жалости после Великог петка – дана распећа Исуса Христа. Велику суботу верници обележавају у молитви и тишини.
На овај последњи дан недеље страдања и смрти верници целивају плаштаницу на Христовом гробу која се на Велики петак свечано износи пред православне олтаре и крајем дана у суботу, пред славље Васкрсења, уз посебан ритуал опхода око цркве уноси у олтар.
Поноћном Васкршњом литургијом завршавају се дани жалости и почиње празник Васкрсења. Свештеници у православним храмовима се у знак васкршње радости и победе над смрћу пресвлаче у светле одежде и у осветљеној цркви читају Јеванђеље о радосној вести анђела.
Почетак васкршњег славља оглашава се звонима на православним храмовима која први пут звоне после дана жалости када се, уместо литургија, служе царски часови, а богослужења најављују дрвеним клепалима.
Народ у храмовима одговара молитвом на хорско појање анђела и са упаљеним воштаницама ишчекује Васкрсење, најрадоснији празник победе живота над смрћу који је основа хришћанске вере.
Овај обред се поштује у свим православним храмовима, а у Јерусалиму се сва догађања везују за цркву Гроба Христовог, где верници сваке године на Велику суботу присуствују чудотворној појави „благодатног огња“.
У храму Светог Гроба у Светој земљи већ вековима јерусалимски патријарх узноси угашено кандило које се само пали и тај огањ преноси на свеће окупљених верника, а они даље својим ближњима и у своје храмове.
На овај дан завршавају се последње припреме пред највећи празник.
Спрема се и чисти кућа, припрема одећа.
У појединим деловима земље меси се колач васкршњак, окићен босиљком, као и колачићи.
Једина је субота у години када се пост састоји у сухоједењу, односно не једе се кувана храна.
Ко није обојио јаја претходна два дана, може и данас.
Не ради се у пољу, нити се раде ручни радови.
„Српска стварност“
