- 06. 2022.
Видовдан је један од највећих српских празника који обележава држава и српска православна црква.
Видовдан је званични државни празник у Србији, у знак сећања и поштовања према свима који су страдали за отаџбину, а у спомен на Косвску битку која се догодила 28. јуна 1389.
Српска православна црква на Видовдан обележава успомену на Светог мученика кнеза Лазара, као и на друге који су пострадали за веру и отаџбину. Кнез Лазар је страдао у Боју на Косову 1389, од турске руке.
Значај Видовдана за српски народ проистиче из историјских догађаја који су везани за тај датум. Од свих је најзначајнији Косовски бој, страдање кнеза Лазара (1371—1389) и тзв. пропаст Српског царства, па се тог дана, поред светог Амоса, од почетка 20. века слави и црквени празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих српских мученика.
Косовска битка постала је кључна одредница српске историје, пре свега због свесне жртве.У боју је погинуо и султан Мурат, што је јединствен случај у турској историји.
Видовдан представља Дан жалости, па је српски народ задржао обичај да се на тај дан не игра и не пева, те да се зауставе сви велики послови.
Српска православна црква обележава Видовдан и као један од највећих верских празника.
За Видовдан се у црквама обављају помени за све пострадале у ратовима.
Стицајем необичних околности Видовдан се показао као важан датум у низу момената српске прошлости.
У том смислу најчешће се има у виду да је управо на Видовдан 1914, Гаврило Принцип убио Франца Фердинанда Хабзбуршког, престолонаследника Аустроугарске. Што се испоставило као почетак Првог светског рата.
Управо на Видовдан потписан је 1919. Версајски мировни споразум, између земаља Антанте и Немачке, виновнице Првог светског рата.
Плод српске победе у том рату било је образовање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, чиме су остварени српски ратни циљеви и окупљање под једним државним кровом земаља за које је Србија била заинтересована. У то време, то је доживљено као коначно остварење националних циљева.
На Видовдан 1921, године Уставотворна Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца изгласала је први Устав заједничке државе, који ће бити запамћен као – Видовдански.
Држава је проглашена уставном, парламентарном монархијом с династијом Карађорђевић на челу.
Устав је важио до 1929. када га је краљ Александар Карађорђевић суспендовао пошто је завео личну владу како би стабилизовао прилике у земљи.
Године 1881, потписана је Тајна конвенција између Србије и Аустроугарске, плод разочарења кнеза Милана Обреновића понашањем Русије, почев још од наметања Санстефанског споразума марта 1878, када је Русија покушала, на штету Срба, да створи Велику Бугарску. Велике силе су потом на Берлинском конгресу делом изашле у сусрет српским тежњама, поред територијалног проширења призната је и потпуна сувереност.
Србији је Тајном конвенцијом обезбеђен мир, стабилност, и озбиљан економски успон током наредних деценија, како је то тумачио Слободан Јовановић.
На Видовдан 1948, у Букурешту је објављена Резолуција о стању у КПЈ којом је совјетски вођа Стаљин, посредством Информационог бироа комунистичких партија (Информбиро или Коминформ) оспорио врх КПЈ. Резолуцијом су позване здраве снаге да збаце челнике КПЈ, због ревизионизма.
Показаће се, тај догађај, односно одбацивање Резолуције Информбироа, трасираће потоњу несврстану политику Југославије.
Године 2001, управо на Видовдан, Трибуналу за бившу Југославију у Хагу, изручен је Слободан Милошевић, претходно председник Србије и Савезне републике Југославије.
Тадашња власт у Србији тврдила је потом да је то била необична случајност, односно да нико од њих није ни схватио, у конкретној ситуацији, о ком датуму је реч.
*****
Страдању српских војника је посвећен споменик подигнут на Газиместану 1953. године, рад Александра Дерока, док Споменик косовским јунацима, који је откривен 28. јуна 1904. године у оквиру прославе стогодишњице Првог српског устанка, у присуству краља Петра Првог Карађорђевића, представља симбол Крушевца и дело је српског вајара Ђорђа Јовановића.
Видовдан се прославља достојанствено, мирно, без весеља. У свим православним храмовима служи се парастос нашим војницима палим на бојном пољу, и свим до данас пострадалим мученицима који су на разне начине живот дали за православну веру.
По народном веровању, важно је шта ће се на овај дан видети, јер ће се касније баш у томе имати успеха.
Понегде, излази се до поднева на гробља и доноси храна, риба обавезно. Видовданска трпеза ове године је посна, јер пада у време Петровског поста.
Има средина, у северозападној Србији и Војводини, где се износи све ткање што жене и девојке раде како би се видело колико су вредне и показало да је одређено домаћинство имућно.
У неким срединама, попут Мачве, на тај дан су велике задушнице. Излази се до поднева на гробље и доноси храна, а риба обавезно, као врста жртве светом Виду.
Постоји и обичај да жене уочи Видовдана беру траву видовчицу и стављају је под јастук да би усниле свог изабраника.
„Српска стварност“
