1. 09. 2021.

Српска православна црква (СПЦ) и верници данас славе јесењи Крстовдан, дан када је пронађен Часни крст.

О Крстовдану се држи строги пост, а многи верници тог дана једу само хлеб и грожђе.

Часни Крст на којем је душу испустио син Божији на Голготи, пронашла је царица Јелена, мајка цара Константина Великог, када је била на поклоњењу Христовом гробу у Јерусалиму 326 године.

На вест да је Часни Крст пронађен, окупило се мноштво народа, па га је патријарх Макарије подигао на једно узвишење.

Тај дан се слави као Крстовдан, један од најзначајнијих празника у години.

Док за многе друге празнике који су обележени црвеним словом важи да не треба спремати кућу, усисавати и радити друге сличне послове, на Крстовдан је обрнуто. На данашњи дан је добро уредити кућу и тако је, условно речено, припремити за зиму. Такође, постоје и обичаји да се на овај дан бере и посвећује босиљак.

Једно од најважнијих веровања за овај празник везано је за предсказање и времена:

– Ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом, а ако је суво, наредна година ће бити сушна.

Прочитајте још: Свети Пантелејмон: исцелитељске мошти и иконе

– Ако до Крстовдана не оду ласте, неће бити јаке зиме.

– Тиха киша о Крстовдану предсказује благу зиму.

– Грмљавина о Крстовдану предсказује плодну годину.

– После топлог и сувог септембра предстоји хладан и кишовит октобар.

– Што “не скува” август, “скуваће” септембар.

– Какав септембар, такав и март.

„Српска стварност“

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here