- 07. 2020.
Српска православна црква литургијски обележава Светог архангела Гаврила, слави га као благовесника који је најављивао све значајне догађаје у хришћанству.
Сматра се да је овај летњи празник установљен на Светој Гори у 9. веку, за време царева Василија и Константина Порфирогенита и патријарха Николе (Хрисоверга) после јављања архангела Гаврила у једној од карејских келија који прстом по камену исписао песму Богородици “Достојно јест”.
Празник Сабора Светог архангела Гаврила није обележен “црвеним словом” у календару СПЦ, која му, ипак, даје велики значај и слави га као – благовесника који је учествовао и најављивао све значајне догађаје везане за настајање хришћанства.
Архагел Гаврило је сведочанство о почетку настајања Божије творевине пренео пророку Мојсију јавивши му се у пустињи и поучивши га како да напише Књигу постања.
Слави се као анђео благовесник задужен за радосне или благе вести и онај који је најавио Захарији рођење Јована Претече Христовог – Светог Јована Крститеља.
Исти архангел Гаврило јавио се Јоакиму и Ани и најавио рођење Пресвете Богородице Марије, а потом и Пресветој Богородици Марији са вешћу да ће родити сина, спаситеља људског рода, Господа Исуса Христа.
Лик анђела Гаврила слика са Пресветом Богородицом Маријом, која прима Благовест, на царским дверима православних олтара која се симболично отварају током литургије, јер је овај догађај отворио пут у Царство небеско.
Највећа и најрадоснија вест у хришћанству коју је јавио Благовесник је вест о Васкрсењу Христовом.
Сећајући се ових његових јављања у Старом и Новом Завету и знајући његово непрестано посредовање пред Богом за хришћански род, света Црква му приређује Саборно празновање.
Сцена са архангелом Гаврилом како седи на гробном камену и показује на празан гроб најчешће се слика на православним представама догађаја Васкрсења.
За овог свеца су везни многобројни обичаји. Девојке не ваља да узимају ручне радове у руке, да шију и плету. Али у народу је остало устаљено веровање да је ово најбољи дан за нови почетак.
Светом архангелу Гаврилу је добро да се моле нероткиње.
Архангел Гаврило је често слављен светац. Народ га сматра заштитником људи и стоке од временских непогода.
Међу верницима је Архангел Гаврило нарочито познат по фресци “Бели анђео” из манастира Милешева, која као део шире композиције “Мироносице на Христовом гробу” представља управо Гаврила како обучен у бео хитон седи на камену и мироносицама руком показује место Христовог васкрснућа, односно његов празан гроб.
У народу је празник познат и као летњи Аранђеловдан за који се везују многобројни обичаји, према којима се оним који поштују веру тог дана забрањен скоро сваки рад.
Гаврило је први уз архангела Михаила који је предводник војске анђела и сила добра, а за њима следе равни по части Рафаил, Урил, Салатил, Јегудил, Варахил и Јеремил.
Летњи Аранђеловдан је крсна слава неколико храмова на Косову и Метохији.
„Српска стварност“
