- 08. 2021.
Српска православна црква слави Преображење Господње. Тај празник посвећен је сећању на догађај Христовог преображења на гори Тавор када он најављује своје потоње страдање и славу.
Празник Преображења господњег, који се у православљу убраја у 12 великих Христових празника, данас обележавају Српска православна црква и њени верници.
У цркви се на Преображење, у знак захвалности Богу на плодовима које даје земља, освећује грожђе и дели народу, а у крајевима где нема грожђа, друго воће.
Празник Преображење Господње посвећен је тренутку када се, како каже хришћанско предање, Христос на гори Тавор пред апостолима преобразио и засијао као сунчева светлост.
“Тада се Христу и апостолима јавио Мојсије и Илија који су говорили са Господом о његовој смрти у Јерусалиму”, пише у верским књигама.
Западна црква унела га је у свој календар тек 1457. године и то у славу победе хришћанске војске над Турцима код Београда, а на Истоку се слави још од седмог века.
Преображење пада увек у време Госпојинског поста, па су зато посне и православне трпезе.
Велики број православних храмова у Србији посвећен је овом празнику и међу њима су најпознатије цркве Преображења у Београду, Панчеву, Сокобањи, Смедеревској Паланци и преображењски манастир у Овчару, српској Светој Гори.
Сваки празник и његови обичаји везани су и за годишње доба. Зато се у народу обично каже да од Преображења углавном више нема великих врућина. Такође се некад веровало да је Преображење последњи дан за купање у рекама.
Постоји веровање да се о овом празнику целокупна природа преображава, па се каже: Преображава се и вода и гора.
„Српска стварност“
