- 01.2019.
Веома поштован празник и честа слава код српског народа. У црквеним списима познат је и као Првомученик Стеван, јер је први који је страдао за веру хришћанску. Другог дана по Божићу, Православна црква се молитвено сећа Светог првомученика — архиђакона Стефана.
Свети Стефан (Првомученик) је био архиђакон првобитне Јерусалимске цркве и сродник апостола Павла.
Стефан је био први од седам ђакона, које су свети апостоли рукоположили и поставили на службу око помагања сиромашних у Јерусалиму. Зато је назван архиђаконом. Био је Јеврејин који је живео у грчким областима Римског царства.
Стефан је био Јеврејин, и то припадник оног дела јеврејског народа који су живели у грчким областима и говорили грчким језиком. Био је у сродству са апостолом Павлом, који у време Стефановог мучеништва још увек прихватио хришћанско учење.
Страдање светог Стефана збило се годину дана после силаска Духа Светога на апостоле, односно исте године када се Исус Христос вазнео на небо. Свети Стефан је први хришћанин који је страдао за Господа и зато се назива Првомучеником. Његово мучеништво потресно је описано је на страницама Светог писма Новог завета.
Свети Стефан се назива Архиђаконом, јер је био први од седам ђакона које су свети апостоли поставили на службу око помагања сиротињи у Јерусалиму.
Како каже библијско сведочанство, Свети архиђакон Стефан био је, као и дванаест великих апостола, надахнут силом Духа Светога. Чинио је многа чудеса, помагао људима и сва та његова добра дела помињу се у Светом писму Новог завета.
Свети првомученик Стефан, када је пострадао имао је нешто више од 30 година. Његове последње речи су биле: „Господе, не урачунај им грех овај“.
Сам пример мучеништва и безпоговорног страдања, Архиђакон Стефан је дао и, дан данас, даје пример свим хришћанима. Његов пример најбоље објашњава речи да је „крв мученика семе Цркве“.
Мошти светог првомученика Стефана су пронађене близу Јерусалима 415. године, потом пренете на Сион, а нешто касније су биле похрањене у Цариграду.
Мноштво је народних обичаја и веровања о Стевањдану. Најважнији посао данас је изношење божићне сламе из куће. Слама се не баца, већ ставља, ради рода и напредовања, у ракље воћног дрвећа, пчелињак или привредне зграде.
Стефандан је била крсна слава Немањића па после тога и Стефана Твртка Првог Котроманића, а данас је и крсна слава Републике Српске. Такође је била и крсна слава српске средњевековне породице Бранковић. За Немањиће постоји и друга претпоставка да им је слава била свети архангел Михаило. У Црној Гори се поред Стефандана користи и назив Шћепандан.
„Српска стварност“
