Mesto za reklamu
  1. 01. 2020.

Српска православна црква и верници данас славе Светог Јована Крститеља, празник посвећен светитељу и пророку који је крстио Исуса Христа на реци Јордан.

Празник Свети Јован Крститељ, кога данас слави Српска православна црква, посвећен је Исусовом рођаку, познатом као Јован Претеча.

Јован се зове Крститељ, јер је, по верском учењу, крстио Исуса Христа, а Претеча зато што је најављивао Христов долазак.

Он је у реци Јордану крштавао свакога ко се покајао. Живео је једноставно и аскетски, хранећи се инсектима и медом дивљих пчела, а одевао се у хаљину од камиље длаке.

Јован је убијен за време краља Јудеје Ирода који је наредио да се пророку одсече глава.

У народу постоји обичај да се људи на Јовањдан братиме и куме, јер се Јован сматра узором карактера и поштења.

Верници, било православци или католици, врло често дају Јованово име својој деци. Православци славе крсну славу Светог Јована, а католици обично славе имендан.

Процењује се да је Свети Јован по броју оних који га славе на трећем месту међу Србима.

Највише се славе Свети Никола и Свети Арханђел Михаил.

Наши преци су одвајкада веровали да се баш на дан светог Јована дешавају разна чуда уз помоћ овог светитеља и одатле потиче мноштво народних обичаја везаних управо за овај дан:

На светог Јована верници, по могућству, у руке не узимају нож, у знак сећања на страдање Јованово.

Деци се на овај дан не даје ништа што је црвене боје. Ни јабука, нити сок. Не једе се и не пије ништа што је црвено, јер боја симболизује невино проливену светитељеву крв.

Херцеговци на овај дан не обављају теже послове и воде рачуна да не раде ништа око семења. Пазе на који је дан пало Усековање и у току целе године избегавају да тог дана имају било шта са семеном.

Рођење, живот и смрт овог свеца праћени су чудима Божјим: Јовановом оцу Захарију се, док је као свештеник служио у храму, јавио анђео Господњи казавши да ће му жена Јелисавета, иако стара, затруднети и родити сина.

Дошапнуо му је и да сину треба дати име Јован и да ће се кроз њега многа срца обратити Господу.

Захарија је био збуњен и није поверовао у вест архангела, због чега је остао нем до рођења Јовановог. Тада се уверио да му је син чудотворац којег је Бог послао да припреми долазак обећаног Спаситеља.

Јован се сматра заштитником певача, музичара, кројача, кожара, крзнара, вунара, ременара, гостионичара, ножара, брусача, затвореника, осуђених на смрт, узгајивача птица, оболелих од епилепсије, крштеника, Малте, Јордана и великог броја градова широм света.

Свети Јован је многе преобратио у хришћанство, а његова главна порука: “Волите један другог” постала је једно од главних начела хришћанства које се сачувало до данашњих дана.

„Српска стварност“

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here